Мала Госпојина, позната и као Мала Богородица или Мала Госпођа, празник је којим се слави рођење Пресвете Богородице.
Мала Госпојина спада међу највеће црквене празнике, а народ га посебно поштује и цени, нарочито жене.
Према предању, Пресвета Богородица рођена је у Назарету од старијих и праведних родитеља, Јоакима и Ане. По оцу је била из царског рода Давидовог, а по мајци из првосвештеничког рода. Када је дошло време, Ана је родила девојчицу којој је дато име Марија, што значи “висока” или “господарећа”. Празник рођења Пресвете Богородице обележава се 8. септембра, а тачан датум његовог првог обележавања у народној традицији није познат.
На иконама се приказује како Ана лежи на постељи, док је новорођена Марија у колевци, окружене родбином и ближњима, што осликава породичну и свечану атмосферу догађаја.
Народни обичаји и традиција
У народу, Мала Госпојина означава крај лета и почетак јесени. Традиционално, јесење свадбе почињале су управо од овог празника, док је у привредном животу обележавао време за орање и сетву озимих усева. Такође, организоване су и сточарске свечаности. Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, док јаја из овог периода могу остати свежа током целе године. Пиле излегло у овом периоду сматра се да ће бити добра носиља.
Мала Госпојина је прилика и за организовање сабора, заветина, молитава и литија у многим насељима. Многе породице управо овај празник славе као своју крсну славу.
Како се слави у Србији
У Шумадији, Мала Госпојина сматра се великим празником и свечаном приликом. Домаћини који немају своју крсну славу, долазе са породицама на црквене саборе и вашаре, одевени у свечану народну ношњу. Овај дан је повољан и за склапање бракова и веридбе. На пример, у Гламочком пољу одржава се велики сточарски вашар, док Бјелопољци овај дан користе као допунски празник поред главне славе, приређујући скромно гостопримство.
Најпознатији вашари у Србији поводом Мале Госпојине одржавају се у Неготину и Шапцу. Вашар у Неготину има традицију дугу више од 150 година и познат је по јединственом обичају „заузимања места“. Сељаци из Неготинске крајине долазе колима или приколицама и остављају их на вашаристу данима раније, док они са породицама долазе како би учествовали у свечаностима. Многи бракови су управо на овом вашару склопљени, а људи из овог краја, без обзира где раде у Европи, сматрају обавезом да дођу и узму учешће.
Mala Gospojina, foto: Mala Gospojina ikona, foto Wikipedia
