U 2016. godini je velika razlika u datumima po kalendaru između gregorijanskog i julijanskog Uskrsa. Uskrs u hrišćanskom svetu spada u praznike čiji se datum svake godine pomera.
Ono što je slično za sve vernike hrićanske veroispovesti je način kako se računa datum Uskrsa. Uskrs, ili uskršnja nedelja direktno zavisi od jevrejskog praznika Pashe. To je jedan od najvažnijih jevrejskih praznika i proslavlja se u krugu poridice. Povezan je izbavljenjem Jevreja iz egipatskog ropstva a takođe je povezan i sa dobijanjem Deset Božijih zapovesti. Pasha pada na 14 dan prolećnog meseca dok je prvi dan je onaj kada se po prvi put pojavljuje mlad mesec.
Od 16. veka računanje datuma Uskrsa se razlikuje u istočnoj i zapadnoj crkvi.
Prema pravilu Katoličke crkve datum Uskrsa se određuje kao prva nedelja koja pada nakon 14. dana mladog meseca počevši s 21. martom. Ovako određen datum može biti u rasponu između 21. marta i 25. aprila.
U crkvama koje koriste julijanski kalendar postoji dodatno pravilo da Uskrs mora biti iza Pashe, pa zbog toga datum Uskrsa može biti kasniji, ali i jednak datumu izračunatog prema gregorijanskom kalendaru.
Rimokatolički poglavar je u svojoj tradicionalnoj poruci „Gradu i svetu“ /Urbi et Orbi/, govorio o nasilju, nepravdi i pretnjama po mir u brojnim delovima sveta.
„Neka nas uskrsli Isus približi žrtvama terorizma, dok slepi i brutalni oblik nasilja nastavlja da proliva krv u raznim delovima sveta,“ istakao je papa u govoru sa centralnog balkona bazilike Svetog Petra. On je pomenuo nedavne napade u Belgiji, gde je poginula 31 osoba, te udare u Turskoj, Nigeriji, Čadu, Kamerunu, Obali Slonovače i Iraku.
„Oružjem ljubavi, Bog je porazio sebičnost i smrt“, naglasio je papa.
Dejan Jovanović/izvor:vikipedija,svetnauke,rtrs
