У 2016. години је велика разлика у датумима по календару између грегоријанског и јулијанског Ускрса. Ускрс у хришћанском свету спада у празнике чији се датум сваке године помера.
Оно што је слично за све вернике хрићанске вероисповести је начин како се рачуна датум Ускрса. Ускрс, или ускршња недеља директно зависи од јеврејског празника Пасхе. То је један од најважнијих јеврејских празника и прославља се у кругу поридице. Повезан је избављењем Јевреја из египатског ропства а такође је повезан и са добијањем Десет Божијих заповести. Пасха пада на 14 дан пролећног месеца док је први дан је онај када се по први пут појављује млад месец.
Од 16. века рачунање датума Ускрса се разликује у источној и западној цркви.
Према правилу Католичке цркве датум Ускрса се одређује као прва недеља која пада након 14. дана младог месеца почевши с 21. мартом. Овако одређен датум може бити у распону између 21. марта и 25. априла.
У црквама које користе јулијански календар постоји додатно правило да Ускрс мора бити иза Пасхе, па због тога датум Ускрса може бити каснији, али и једнак датуму израчунатог према грегоријанском календару.
Римокатолички поглавар је у својој традиционалној поруци „Граду и свету“ /Урби ет Орби/, говорио о насиљу, неправди и претњама по мир у бројним деловима света.
„Нека нас ускрсли Исус приближи жртвама тероризма, док слепи и брутални облик насиља наставља да пролива крв у разним деловима света,“ истакао је папа у говору са централног балкона базилике Светог Петра. Он је поменуо недавне нападе у Белгији, где је погинула 31 особа, те ударе у Турској, Нигерији, Чаду, Камеруну, Обали Слоноваче и Ираку.
„Оружјем љубави, Бог је поразио себичност и смрт“, нагласио је папа.
Дејан Јовановић/извор:википедија,светнауке,ртрс
