Православни верници обележавају један од највећих српских празника – Видовдан. Тај празник се у народу, с једне стране доводи у везу са кнезом Лазаром и Косовским бојем, а с друге, у архаичнијој варијанти, са светим Видом.
Као државни празник, обележава се радно у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару и представља сећање на погинуле у свим ратовима.
Страдању српских војника је посвећен споменик подигнут на Газиместану 1953. године, рад Александра Дерока, док Споменик косовским јунацима, који је откривен 28. јуна 1904. године у оквиру прославе стогодишњице Првог српског устанка, у присуству краља Петра Првог Карађорђевића, представља симбол Крушевца и дело је српског вајара Ђорђа Јовановића.
Видовдан се прославља достојанствено, мирно, без весеља. У свим православним храмовима служи се парастос нашим војницима палим на бојном пољу, и свим до данас пострадалим мученицима који су на разне начине живот дали за православну веру.
По народном веровању, важно је шта ће се на овај дан видети, јер ће се касније баш у томе имати успеха.
Понегде, излази се до поднева на гробља и доноси храна, риба обавезно. Видовданска трпеза ове године је посна, јер пада у време Петровског поста.
Има средина, у северозападној Србији и Војводини, где се износи све ткање што жене и девојке раде како би се видело колико су вредне и показало да је одређено домаћинство имућно.
У неким срединама, попут Мачве, на тај дан су велике задушнице. Излази се до поднева на гробље и доноси храна, а риба обавезно, као врста жртве светом Виду.
Постоји и обичај да жене уочи Видовдана беру траву видовчицу и стављају је под јастук да би усниле свог изабраника.
Прославља се и као дан града Крушевца. Градоначелница Чикага Лори Лајтфут 2021. године прогласила је Видовдан празником тог града, истичући да тај празник слави помирење и издржљивост народа који је био потлачен, који стреми ка слободи, достојанству и једнакости – универзалним идеалима који инспиришу.
