Православни верници обележавају почетак Васкршњег поста. Ове године Васкршњи пост почиње 3. марта и траје до 19. априла.
Овај пост назива се и Велики и Велигдански, због посебне важности, али и дужине трајања. Назива се и Часни зато што обухвата време страдања Исуса Христа.
Васкршњи пост увек почиње у понедељак – први понедељак поста назива се Чисти, као и прва седмица поста.
Обичај је да се током прве – Чисте недеље, спрема цела кућа. Верује се да је данас добро започети велике послове, јер ће бити успешни.
Другу недељу Великог поста, односно Пачисту недељу треба испостити на води од понедељка до петка, док је у суботу и недељу дозвољено јести храну спремљену на уљу.
Током треће недеље -Крстопоклонске недеље поста православни хришћани поклањају се Часном крсту. Током ове недеље требало би суздржавати се од свих искушења духа.
Четврте недеље – Средопосне недеље не треба изговарати ружне речи, чак ни у шали и треба се посветити раду.
Пета недеља се назива и Глува, а назив је добила по томе што је прошло пуно вемена у посту и долази време ћутања, покајања, глуво време. У Глуву недељу црква забрањује сва весеља, свирке, песму и забаве.
У шестој недељи, тј Цветној, најзначајнију улогу имају биљке и цвеће. Према веровању ништа што цвета не треба сејати, јер у том случају неће бити плода. Обичај је да се ових дана плету венчићи од врбових гранчица и цвећа.
Седму недељу – Страдалну, верници проводе у строгом посту, молитви и покајању.
Васкршњи пост траје 48 дана, и најдужи је пост у току године, који се завршава празником Васкрсења.
Верници који посте цео пост требало би да посте на води, осим суботом и недељом, када се дозвољава пост на уљу и конзумирање вина.
Такође, на празнике Благовести и Цвети може да се једе риба.
У нашем народу је познато да већина људи пости углавном прву и последњу седмицу поста, и то на води.
Током Великог поста верници приступају покајању, праштању и молитви, а циљ је да достојно дочекају највећи хришћански празник.
Foto: Kirill Makarov / Panthermedia / Profimedia
