Свети Никола није само патрон породица, већ и заштитник заната попут рибара, лађара, сплавара и воденичара.
Свети Никола Чудотворац је један од најпоштованијих светитеља у српском народу и најчешћа породична слава. Сматра се да се свети Никола слави још од самих почетака примања хришћанства, али је званично уведен као породична слава у 13. веку, након реформи које је спровео Свети Сава. У Србији је њему посвећено око 1.120 цркава, а уз цркве посвећене летњем Св Николи, број се пење на 1.311, што га сврстава на друго место по броју храмова у православљу међу српским светитељима.
Породичне славе посвећене Светом Николи су бројчано присутне у великом броју, а овај обичај је настао из традиције повезивања храмова у родним местима са славама у породицама. Током миграција, многе породице су настојале да славе светитеља којем је био посвећен храм у њиховом крају, јер су цркве сматране „другом кућом“, а Свети Никола био заштитник тих породица.
Породична слава је дубоко укорењени религијски и друштвени празник који окупља породицу и пријатеље. Иако постоји општи оквир обележавања славе, различити крајеви Србије имају своје специфичне обичаје. На пример, славски обреди варирају у зависности од региона, али најчешће укључују молитве, ломљење и сечење славског колача, уз житне приредбе које су специфичне за разне делове Србије. Славски колач се најчешће доноси у цркву, где га сече свештеник или домаћин, уз присуство комшија.
Здравице и обреди као што су паљење славске свеће и припрема посне хране уз припрему рибе карактеристични су за ову славу. У прошлим временима, дарови су обухватали скромне поклоне као што су јабуке, цвеће, шећер и ратлук. Док се за многе славе храна припремала у раскошнијем облику, код Светог Николе се, у зависности од могућности домаћинстава, јела спремају скромније.
Свети Никола није само патрон породица, већ и заштитник заната попут рибара, лађара, сплавара и воденичара. Стога је познат и као „водена слава“. Верује се да је заштитник путника и сиротиње. Осим тога, многи Срби славе и летњег Светог Николу, а у неким крајевима се понекад дешава да отац подели славу са синовима, при чему један од њих слави зимског, а други летњег Светог Николу, како би могли узајамно да посећују једни друге.
Посебан обичај постоји у западној Србији, где се Никољско лице слави недељу дана након главне славе. Тог дана, домаћица износи половину претходно сачуваног колача и све то слави у кругу породице, без гостију.
Foto: Wagner Santos / Avalon / Profimedia
