Српска православна црква и верници данас славе Видовдан, дан старог словенског божанства Вида, заштитника вида и исцелитеља болести очију.
Видовдан један је од највећих и по светковању изузетно очуваним празницима из старе народне вере. Због тога што се један од најважнијих догађаја у српској историји, Косовски бој, одиграо на Видовдан 1389. године, данас се на овај дан преплићу историјска збиља и народни обичаји и веровања, па се косовски мит, као најразговетнији знак српске народне свести, развијао упоредо с паганским култовима старог словенског божанства Вида. У складу са тим, овај празник са собом вековима носи обиље обичаја.
Један од обичаја налаже да данас устанете пре зоре, погледате ка сунцу и кажете“Ој Видо, ој Видовдане, дај ми вид док сам жив!“ Сматрало се да је веома важно оно што ћете данас видети јер ћете у тим стварима касније имати успеха.
Након тога, треба осмотрити какво је време. Ако је ведро са назнакама да ће и остати ведро, треба изнети напоље сву одећу и проветрити је како би се напунила добром енергијом. С друге стане, уколико је облачно, треба прекрстити облаке да би киша која падне била добра за усеве.
Данас, каже народно предање, треба започети нешто од ручних радова, попут плетења и везења. Пре него што приону на посао, жене треба да поквасе очи водом у којој је претходну ноћ провела видовчица и да кажу: „Види, Видо како плетем“, „Види, Видо како везем“, „Видовчице, по богу сестрице, што очима ја видела, то рукама и створила“.
На Видовдан се, каже предање, може видети и будућност. Тога дана се много гатало и прорицало. Као и у неким другим приликама, чиниле су то најчешће девојке надајући се да ће видети будућег изабраника. У појединим крајевима девојке на овај празник беру црвено цвеће вид, као и модру виду. То убрано цвеће пред спавање стављају под јастук и говоре „О мој Виде, виђени, о мој драги суђени, ако мислиш јесенас (да ме просиш), дођи вечерас, у први санак на састанак.“
На Видовдан се, према књигама и веровањима не ради у пољу – да кукуруз заметне клипове, ни у винограду, да се грожђе не сасуши и отпадне.
Т.Г. Блиц