У болници „Медипол“ у Турској умрло нам је дете, иако су гарантовали излечење, а онда нам нису дали да га донесемо у Србију и сахранимо, јер, како тврде, трошкови терапија, ни болничких дана, нису измирени, па је његово мало, беживотно тело, требало да остане у залог, кроз сузе и бес прича за Нова.рс Данијел Петровић, отац десетогодишњег Давида, који је 10. децембра од последица тешког облика леукемије преминуо после дуге и лавовске борбе.
Остало је да се уплати 39.000 евра, сума која је потребна да би тело преминулог детета било враћено родитељима.
„Не знам како су у Влади Србије сазнали за наш случај, али помогли су. Речено ми је у Фондацији ‚Буди хуман‘, преко које смо сакупљали новац, да се чак и председник Александар Вучић ангажовао и укључила се наша амбасада у Турској. Заједничким напорима успели су да договоре са болницом да одобре преузимање тела, тако да Давид стиже са мајком, сестром и дедом, приватним авионом, а у петак ће бити сахрањен“, прича Данијел.
Болници у Турској за Давидово лечење до сада је уплаћено 150.000 евра, али лекари тврде да постоји додатни дуг, док их наша амбасада држи „под лупом“ јер постоји сумња да је болесно дете било жртва преваре.
„У Фондацији на његовом рачуну има 22.900 евра тако да недостаје још 16.100. Тај новац припремили смо да шаљемо, па кад сакупимо остатак да онда добију све. Међутим, из наше амбасаде су нам рекли да не шаљемо ништа, јер постоји сумња да тај дуг није реалан. Када су тражили да одобре преузимање Давидовог тела, из амбасаде Србије су захтевали комплетну документацију и све рачуне, али им то нису дали. Било је нереалних трошкова које не умемо да објаснимо, као и лекова за које нико не зна зашто су му давали, а само један, који је наводно стигао из Америке, коштао је читавих 40.000 долара. За тај лек су гарантовали да ће му помоћи, а њему је после било много горе стање“, у очају прича неутешни отац.
А то, нажалост, није све.
„Давидова сестра, наша петогодишња ћерка, требало је да му донира коштану срж. Из болнице су тражили да она месец дана проведе у хотелу који ће дневно коштати 50 евра, где ће имати три оброка. Када смо је довели, сместили су је у неко собу у оквиру болнице, без иједног оброка, а дан је коштао 120 евра. Морали смо да купујемо храну из прескупих болничких ресторана, јер нису дозвољавали да излазимо. За месец дана су јој једном извадили крв и ништа више. Могла је доћи у Турску кад Давид буде спреман за трансплантацију, а не да седи у тој соби толико дуго, а да они само куцају рачуне. Наш син, нажалост, трансплантацију није дочекао, а из амбасаде кажу да ако не добију доказе за трошкове лечења, тужиће болницу“, прича Данијел.
Давид је већ прошао кроз две трансплантације у Београду на Институту за мајку и дете „Др Вукан Чупић“, али оне нажалост нису помогле. Лекари су одбили да потпишу захтев родитеља за лечење о трошку државе, који би са одговарајућим документима одобрио Републички фонд за здравствено осигурање.
„Од момента дијагнозе, две године провели смо у Београду. Давид се лечио на Институту, након што му је дијагностиковано тешко обољење (мијелодисплазни синдром са монозомијом хромозома 7) и била му је неопходна трансплантација. Млађа сестра тада му је донирала коштану срж, али њему је после тога било све лошије и након 20 дана добио је нову дијагнозу – тежак облик акутне леукемије. Један доктор из Београда рекао ми је да у нашој земљи неће моћи да га излече, али докторка Драгана Вујић, са Института, инсистирала је да остане овде да се лечи. Урадили су му и другу трансплантацију, мајка је била донор и ништа нису постигли. Др Вујић није хтела да потпише папире са којима бисмо добили новац за лечење у иностранству, рекла нам је да неће да ‘штети државу за више стотина хиљада евра’, а Давиду су дали месец дана живота и отпусну листу. Ниједна болница у свету није прихватила да га лечи због њеног извештаја. Само нам је болница у Турској отворила врата, а ево како се то завршило“, бесно прича тата Данијел.
До болнице у Турској дошли су преко „посредника“, Марије Великовски.
„Та жена јавила се када је у Фондацији ‚Покрени живот‘ видела наш случај, а преко њих смо се огласили. Рекла нам је да за 50.000 евра може да гарантује лечење у турској болници, а да ће све коштати додатно још 100.000. Када је Давид умро и када су одбили да нам дају да преузмемо тело, питали смо је зашто сад не гарантује за 22.900 евра, колико смо имали на рачуну, да нам врате тело детета, а да ћемо остатак послати. Ако је могла за 50.000 да обезбеди лечење, зашто је ово био проблем. Остала је нема, нисмо добили одговор“, револтриано прича Данијел.
Породица Петровић борила се са најтежим противником, леукемијом, која је напала њихово дете и сада када су остали без њега, предстоји им нова борба.
„Веровали смо да ће успети, да ћемо се заједно изборити, да свака болест може бити побеђена, ако има довољно љубави, снаге и ако су најбољи лекари уз њега. Нажалост, све је имао, осим лекара, а дали смо све од себе да му и то обезбедимо. Када дођете до тога да новцем мерите вредност нечијег живота, од тога теже и мучније ситуације нема“, једва је, кроз сузе, изговорио Данијел.
Ана Марковић Нова
