Сви ми знамо колико лажу српски политичари и како је морал за њих реч за коју они мисле да означава дебилизам, те га ваља избегавати јер је то истовремено наследна, заразна и смртоносна болест.
Зато они, уз свако одсуство одговорности, причају свашта о својим епским подвизима у домену законодавства, судства, економије, хапшења тајкуна… а, у ствари, они просперирају, а ми стагнирамо, с тенденцијом негативне нуле… Тако, на пример, министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Александар Вулин, даје искључиво позитивне коментаре о Нацрту закона о финансијској подршци породици са децом, уопште не помињући да тај закон промовише знатно мања издавања, односно ускраћивања права за породиље.
Пре него што кренемо на обраду теме, те за мишљење питамо оне који ће та издавања за породиље обрачунавати – рачуновође – одмах да упозоримо да ако мислите да законодавци (народни посланици) имају добру намеру кад је реч о поменутом закону, морате да прочитате одељак из Нацрта, који говори о разлозима за доношење закона:
Разлози за доношење овог закона произлазе из ПОТРЕБЕ СМАЊЕЊА БУЏЕТСКИХ РАСХОДА опредељених за исплату права прописаних Законом, а који се превасходно односе на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, насталих као последица изигравања и злоупотребе досадашњих одредаба Закона.
Дакле, закон се доноси да се смање буџетски расходи! Свака прича ресорног министра Вулина о повећању је… заборавих шта сам написао у уводу текста око болести…
Са 20.000 на 7.750 динара!
– У Нацрту новог закона одстрањен је појам минималне зараде која се гарантује запосленим женама у случају одређеног периода радног стажа пре отварања породиљског одсуства. Ево како то изгледа кроз конкретан пример:
Да би жена имала минималну зараду (20.000 – 23.000 динара нето у зависности од месеца) по тренутном Закону мора да буде у радном односу више од шест месеци. Претпоставимо и да је пријављена на минималну зараду, што износи отприлике 29.000 динара бруто (основица за плаћање социјалних доприноса).
По важећем Закону примаће сигурно наведене нето месечне износе 20.000 – 23.000 динара у наредних 12 месеци. У истом примеру, по Нацрту новог закона, све бруто зараде у претходних 18 месеци се сабирају и деле на 18. Како будућа мајка из примера има свега нешто више од шест месеци у радном односу, њен укупан бруто салдо ће бити 29.000 x 6 = 174.000 динара. При томе, напомињем да је цифра приближно тачна, не егзактна. Дакле, месечни износ био би 174.000:18 = 9.666,67 динара и то бруто, што после одбитка доприноса даје нето од отприлике 7.750 динара. Значи, убудуће ће жене са овим статусом добијати око 15.000 динара нето мање по месецу, а та категорија жена није мала – каже Александар Стојчев, рачуновођа из Београда и члан више струковних удружења.
Шта је јаче – злоупотреба или употреба?
За разлику од поменутог Вулина, ми смо друштвено одговорни и причамо и о добрим и о лошим странама Нацрта закона – не кријемо и не лажемо народ. Шта ћемо, дакле, са злоупотребама садашњег Закона?
– Мора се напоменути да је било и има злоупотреба, то јест фиктивног запошљавања, где се жене запосле по сазнању да су трудне и буду у радном односу шест месеци плус два дана, да би оствариле пуну накнаду, или бар имале гарантован минималац, а некима се и подигне зарада у односу на остале у фирми. Али, све се то може решити изменама постојећег Закона, тако што би се обавезао послодавац, рецимо, да после истека породиљског жена буде у радном односу још шест месеци, или тако што би се решења код доказано увећаних зарада обарала на минималац, јер злоупотреба не сме забранити употребу – истиче Стојчев.
Изгледа да они који су стручни у свом послу, а уз то и воле децу – дакле сушта су супротност српским законодавцима – немају нарочито добро мишљење о Нацрту поменутог закона.
– Реч је о катастрофалној одлуци која ће да погоди велики број будућих мајки и врло ретки ће бити случајеви где је жена имала 18 месечних плата пре отварања породиљског како би примала иоле пристојнију накнаду, нарочито у времену где се такве жене-девојке у старту дискриминишу код послодаваца, па их и зато не пријављују – да не би одсуствовале са посла ради потомства. Испада да је по Нацрту новог закона најповољније да жена са неких 40 година, која је пријављена, иде на породиљско одсуство. Овде се може извући закључак да су у ресорном министарству веома добро проценили којој категорији жена-будућих мајки треба ускратити права, а рецимо нема тако добре анализе о нужној потреби реструктуирања јавних предузећа, иако знамо колико пара пореских овезника се троши на та предузећа. Закључак је да треба порадити на контроли послодаваца који не пријављују девојке које могу да остану трудне и да их у старту приликом запошљавања не дискриминишу и да се мора вратити гарантована минимална накнада за категорију жена које имају такозвани претходни стаж.
Корак напред, назад два
Опет, да не бисмо били као Вулин, тотално некоректни са жељом да ускратимо неке информације – шта је добро што министар помиње у Нацрту новог закона?
– Нов закон има и добрих и позитивних новина – проширује се круг жена које могу да остваре накнаду на оне које раде по уговорима о привремено-повременим пословима; проширује се основица на основу које се одређује накнада – улазиће, осим минулог рада, и регрес и топли оброк; уводи се дечја недеља 1. октобра сваке године – цела Србија ће прикупљати средства јер се, на пример, део од свих плаћених улазница за спортске мечеве или позоришта издваја за децу, што је дефинисано у члановима 50-52 новог закона; биће исплаћивана накнада директно на рачун породиље, а не као сада на рачун послодавца па да он не исплати или задржава њена средства, па их касније исплати. Ипак, упркос добрим стварима које су наведене, чини се да се овде ради о систему који даје динар или два, а узима пет, јер се много више закида него даје – закључује Стојчев.
Нема на крају много шта да се дода – српски законодавци морају да схвате да, ако хоће да краду, лажу, варају и манипулишу – морају да имају народ коме ће то све радити. Да би они имали народ за иживљавање, ми морамо да рађамо децу. Да бисмо ми рађали децу, они не би смели да нам у старту затиру идеју о потомству… Јер, ако то не схвате, ускоро ће она чувена једна шљива бити превелика да сви под њу станемо…
