„Деца старија од пет година губе наду да ће их неко узети за руку и повести кући“: Директор „Звечанске“ о најмлађима који чекају нову породицу

„Деци недостаје породица. Поједина се навикну на нас, па им је касније теже да изађу из нашег дома“, у разговору за Нова.рс прича Зоран Милачић, директор Центра за заштиту одојчади, деце и омладине, познатији као „Звечанска“. Он објашњава до које године живота деца која немају родитеље или су одвојена од њих, желе да их неко усвоји, као и које особине треба да имају усвојитељи и шта је то што они морају да науче, али и колико Центар значи најмлађима о којима брине.

Како изгледа радни дан особља у Звечанској, оних који чувају децу?

Радни дан запослених који непосредно брину о деци (медицинске сестре за малу децу, васпитачи за децу предшколског и школског узраста) почиње у шест сати ујутру када дневна смена смењује ноћну и када заједно обилазе дом и размењују информације. Следи буђење деце за школу и друге активности. Пре подне се ради са децом која по подне иду у школу на подршци у учењу и забавним активностима, а по подне исто са децом која иду пре подне у школу. Организују се оброци, обавља се лична хигијена млађе деце, док старије мотивишемо да то раде самостално, укључујући и хигијену простора. Имамо састанке са сарадничким установама у вези планирања заштите деце. Ноћна смена почиње у 10 увече, када ноћни васпитачи имају задатак да обезбеде мир до ујутру, док не крене буђење.

Који проценат деце у Звечанској је без родитеља, тачније без старатеља?

Ми бринемо о деци која су привремено или трајно без родитељског старања. Сва деца имају родитеље, неко их је родио и то је важна чињеница, јер из тога произилази порекло, генетика, породична историја, доживљај укорењености, припадности. Већина деце одржава контакте са родитељима или породицом и ми имамо обавезу да подржавамо те контакте. Они могу бити забрањени само одлуком суда. Центри за социјални рад одређују на који начин ће се ти контакти одвијати да буду безбедни и у интересу деце. Само мали број деце нема живе родитеље (преминула у међувремену), док за свега неколико деце на нивоу целе Србије родитељи су непознати.

Колико често Вам се обраћају институције поводом усвајања деце?

Центри за социјални рад су надлежни за старатељске послове, односно одлучивање о даљој заштити деце. Они процењују и едукују потенцијалне усвојитеље и када их изаберу за неко дете које је код нас на смештају, упуте их нама да их повежемо са дететом. У последњих 10 година се нашој установи обрате са таквим упутом за мање од десеторо деце годишње.

Дешава ли се да брачни парови зову или дођу код Вас директно да се распитају могу ли да упознају децу ради усвојења?

Дешава се, али их ми упућујемо на Центре за социјални рад, уколико се ради о усвојитељима из Србије, односно на надлежно министарство ако се ради о усвојитељима из иностранства. Према нашем закону и међународним протоколима, установама које непосредно брину о деци, као што је наша није дозвољено да посредују у контактима између деце и потенцијалних усвојитеља, без упута Центра за социјални рад.

Кад се деси да парови или потенцијални усвојитељ долазе због усвојења да ли деци најавите да ће неко доћи? Како она у том случају реагују? Како их припремите на могуће усвојење?

Наравно, ми припремамо децу за контакт са упућеним усвојитељима (увек само један пар или потенцијални усвојитељ контактира са дететом, док се не донесе одлука о заснивању усвојења). Такође, ми информишемо упућене усвојитеље о детету, пратимо контакт и извештавамо Центар за социјални рад о квалитету контакта. Уколико је процена контакта повољна, Центар обично доноси решење о такозваном адаптационом периоду, у трајању до 6 месеци, када дете одлази у породицу потенцијалних усвојитеља. Уколико адаптација успе, приступа се формалном заснивању усвојења, доношењем решења којим усвојитељи добијају статус какав имају родитељи детета.

Ког узраста су деца коју парови најчешће усвајају?

Најчешће се усвајају деца млађег узраста, до предшколског. По закону могу да се усвајају деца до пунолетства. Ипак, у пракси се ретко дешава да буде усвојено дете старије од седам година и због мање спремности усвојитеља да усвајају децу тог узраста, али и због теже адаптабилности детета на нову породицу.

‘

Шта Ви лично мислите о усвајању, колико је важно да дете буде усвојено док је још у најмлађем узрасту?

Наше искуство говори да, када се усвојитељи адекватно процене и припреме за усвојење и када дете расте са сазнањем, примерено узрасту, да је усвојено, усвојење буде успешно, а дете прихваћено у породици. То је један од бољих начина да дете добије породичну бригу, доживљај припадања и пуне интеграције у заједницу. Једном сте изјавили да “не тражите дете за пар, већ за дете најадекватнији пар”.

Како занте да је неко добар за дете? Постоје ли неке црте у понашању, карактеру, говору, које су Вам довољне за процену?

Центри за социјални рад обављају ту процену. Потенцијални усвојитељи се сагледавају са више страна: породично – правно, психофизички, васпитно – образовно и стамбено – материјални статус. Процену ради тим сачињен од психолога, социјалног радника, правника и педагога. Имају обавезу изласка на терен, у породицу потенцијалних усвојитеља. Такође, пролазе одређену обуку, у којој треба да науче: како да превладавају знакове трауматског искуства детета, како да саопште детету да је усвојено, како да превазиђу кризу неличења, како да успоставе сигуран образац афективне везаности, како да детету помогну да преболи животне губитке.

Шта је најважније да поседује пар који жели да усвоји дете?

Важно је да умеју и да подносе животне губитке (дететове, а и своје личне), да постављају границе, да развијају афективну везаност са дететом, да га подрже у ситуацијама кризе и испољавања трауматског доживљаја…Битно је да имају основне стамбено – материјалне услове, стабилну породичну заједницу, подршку шире родбине и окружења за усвојење, адекватне и усаглашене васпитне ставове.

Колико често “сингл” родитељи усвајају децу?

Закон дозвољава појединцима усвајање деце. У пракси, они ређе усвајају јер ће Центри за социјални рад, из интереса детета, обично пре да се одлуче за усвојитељски пар.

Како се деца понашају кад схвате да би могла бити усвојена? Јел им понекад тешко да напусте Центар на који су навикли?

Мала деца обично траже да их неко води кући. Виде да нека деца одлазе, па желе и она. После четврте, пете године слаби интересовање, деца све више губе наду и долази до такозваног детачмента, односно све теже способности везивања за сталне и блиске односе. Нажалост, деца све чешће проводе сувише дуго времена у установи, навикну се на њу, на људе који професионално брину о њима, на другаре у групи, па одлазак представља једну нову врсту губитка досадашњих односа и средине на коју су навикли. Међутим, уз адекватну припрему и однос потенцијалних усвојитеља, они то прегурају и интегришу се у ново, породично, окружење.

Са каквим се проблемима деца у Звечанској најчешће носе и шта најтеже подносе?

Деца без родитељског старања на смештају у установи, имају такозвана трауматска искуства и многа њихова понашања, симпатична и несимпатична, произилазе из покушаја ношења са тим искуством. Недостаје им породица. Поједина деца се навикну, па им је касније теже да изађу из дома. Понекад су изазовни односи са вршњацима, интеграција у групе деце изван установе, концентрација на учење и томе слично.

Да ли се дешава да неко усвоји дете, па да га касније врати? Како помоћи том детету?

Потенцијални усвојитељи могу да одустану од усвојења током контаката са дететом у установи или током адаптационог периода у породици. Када се заснује формално усвојење, могу само судски да буду лишени родитељског права или да траже поништење усвојења уколико сматрају да је засновано мимо законских одредби.

Зашто волите свој посао? Шта Вам је донео у животу?

У овом послу препознајете резултате рада, генерације деце која су подржана да успешно наставе самосталн живот, да се професионално и породично остваре. Овај посао донео ми је много нових животних искустава кроз рад са породицама наше деце и стално учење о потребама деце које се кроз проток времена мењају.

Људи који желе да помогну деци, али и Центру, како да донирају оно што вам је најпотребније? Како да дођу до информација шта је најпотребније?

Могу да се јаве нашој правној служби, која ће их упутити у процедуру. Све информације су и на сајту www.zvecanska.org.rs.

Ministarstvo pravde Zoran Nikolic, M.M./ATAImages

Ана Марковић    Нова

Аутор: