Док Министарство просвете на челу са Славицом Ђукић Дејановић „спава“, два брутална напада на наставнике од стране ученика, догодила су се у српским школама у протеклих недељу дана. Одговорност родитеља за понашање деце је на првом месту, сматрају стручњаци, али истичу и да држава занемарује чињеницу да у школама нема обучених кадрова, да са децом ради „ко и како стигне“, већина просветара не сматра себе и педагозима, а школе су одавно престале да буду васпитне, све мање и образовне установе.
Последице трпе пре свега ученици, потом наставници, а на крају и комплетно друштво.
„Трагично је у шта су се школе претвориле. Деца на часовима играју игрице, док многи наставници гледају у телефоне. Потпуно су незаинтересовани за комуникацију са ученицима. Нема никаквих правила, ауторитета, васпитних мера, која и у школи треба да се науче“, прича Кристина Мићић, мама двоје деце, ученика једне основне школе у Београду.
Наставник мора бити и педагог
За одсуство поштовања према наставницима не можемо да кривимо децу, криви смо сви ми одрасли, сматра ова мама.
„Моја деца већи део дана проводе у школи, а како од њих чујем, наставници реагују само кад неко омета час. Нема разговора, нити начина да се деци покаже и објасни како да се понашају. Код куће их учимо како да се понашају, али потребна нам је помоћ и школе. Неопходно је да се просветни радници врате и у улогу педагога, да буду опет ауторитет. Кад то постигнемо сви заједно, неће више бити места за насиље“, наглашава она.
Наставници, који раде у школама неколико деценија, упозоравају да међу колегама све чешће имају нестручне људе, који нису педагози, већ су приучени и немотивисани да поред образовања, децу и васпитавају, што држава мора да стави као приоритетан проблем за решавање.
„Насиље ученика према наставницима је проблем комплетног друштва. Подстицање насиља иде од медија, друштвених мрежа, интернета. То доводи до урушавања ауторитета и родитеља и просветних радника. Проблем је кадар који већином није стручан. Декан Хемијског факултета је недавно рекао да нема довољно студената који ће једног дана предавати у школама. Исто је и на физици и математици. Од 2015. траје драстичан пад стручних кадрова, а директори школа су очајни јер не знају где да нађу предаваче“, прича за Нова.рс Владанка Катић, из Уније синдиката просветних радника.
Наставници кажу да све чешће долазе замене, које се задрже два часа у школи и оду кући на великом одмору.
„Не врате се да предају јер једноставно се не сналазе са децом. Држава игнорише те проблеме. За себе увек кажем да сам пре свега педагог, па онда професорка физике. Радим 30 година у школи и никада нисам имала проблема, али људи морају да знају да је ово занат, наставник је занатлија, који учи како да ради са ученицима“, прича Катић.
Ученици имају проблеме, а немају са ким да разговарају
После трагичних догађаја у мају прошле године, било је преговора о јачању педагошке службе, али то није заживело, истиче она.
„Ученици често сами траже да иду на разговоре, признају да имају проблема, али са њима нема ко да разговара. Родитељи морају да причају са децом такође, они се нама жале и питају зашто не реагујемо на неке размирице међу децом, а то није увек могуће. Потребна је сарадња свих одраслих и системско решавање, које изостаје. Школа у којој радим има 1.300 ученика и два педагога. Тешко иде и промена законских регулатива, спровођења дисциплинских поступака, а најгоре је што смо као просветни радници затрпани папирологијом која одузима време, уместо да се бавимо децом“, објашњава Владанка.
Да школа одавно није васпитна установа, слажу се и психијатри који раде са децом.
„Нажалост све мање је и образовна установа јер се спроводе програми који су неприлагођени менталитету и нашем културолошком поднебљу. Сви смо одговорни за насиље у којој су деца актери, и родитељи, учитељи, наставници, а највише је одговорности на систему, на нашим посланицима који седе у скупштини. Да би наставници бринули о деци и бавили се њиховим васпитањем и образовањем, морају престати да брину о сопственој егзистенцији. Потребан им је висок стандард и далеко бољи услови рада, дозволити им и да оцењују праведно. Ако ученик заслужује двојку треба и да је добије, а не да му зарад рејтинга школе поклањају оцене“, објашњава др Ивица Младеновић, психијатар.
Деца се поистовећују са одраслима, ми смо криви
Он сматра да се системски већ годинама тенденциозно уништава систем школства.
„Ђаци који излазе из школе су све мање образовани и васпитани. Ако једног дана добијете необразоване и несамосвесне људе, који су агресивни и нису способни да стану иза својих циљева и убеђења, они постају подобно гласачко тело, које слепо слуша. Бахатост ученика не би постојала да нема идентификације са одраслима, а свуда око нас је агресија. У систему вредности образовани људи су на дну лествице“, каже др Младеновић.
Српска школа је, само на речима, формирана „по мери детета“, а ученици трпе последице хаоса у друштву.
„Децу кроз наша дела учимо како да се понашају, они су наше огледало, родитеља, просветних радника, и свих осталих на које се угледају. Када се десе ситуације напада на наставнике од стране ученика, чујемо увек исте коментаре, да ‚све иде из куће‘, и расправљамо о казнама. За свако понашање које није прихватљиво постоји мера, а шта је са превенцијом?“, пита Гордана Племић, директорка Удружења „Родитељ“.
Одрасли су одговорни за сву децу, не само за своју.
„Ако бацим папир на улицу, одговорна сам јер ме је можда неко дете видело. Наставници данас имају много административних задатака и бројне норме, уместо да се баве дететом као живим бићем и особом. Дете у школи проводи више времена него у кући и школа мора да примети промене и да наставници на њих укажу. Ако кажемо да је школа место које треба да буде ‚по мери детета‘, онда морамо обратити пажњу на то дете, јер је насиље ескалирало. Морамо више да промовишемо децу која постижу успехе. Хајде да на насловним странама гледамо ученике са медаљама, пехарима, да они буду једини видљиви узори“, апелује Племић.
Министарка не помиње одговорност државе
Подсетимо, 8. маја ове године, бивши ученик Техничке школе „9. мај“ у Бачкој Паланци, напао је наставника С. З. током часа. Он је ушао у разред и физички насрнуо на професора наневши му тешке телесне повреде. А само недељу дана касније, у оквиру спортског и хуманитарног турнира „Гимназијада“, догодио се инцидент у којем је професор Треће београдске гимназије, у покушају да раздвоји ученике, задобио, такође, тешке телесне повреде.
Након недопустивих догађаја у поменуте две школе, реаговала је министарка просвете.
„Поражавајуће је ово што се догодило и заправо кад говоримо о правим ауторитетима, о систему вредности, пре свега у генерацији младих људи, адолесцената, онда сви морамо себе да питамо шта ја могу да урадим да се неке ствари измене“, рекла је Славица Ђукић Дејановић и опет није довела у питање систем и државу, која годину дана од масакра, који је погодио читаву нацију, ништа није успела да промени.
Због насиља у две школе, синдикати просветних радника најављују за сутра протест испред Народне скупштине.
Просветари имају два захтева: Хитно предузимање мера против насиља у школама укључујући и промену законске регулативе, и измену Кривичног законика Републике Србије.
Foto: Shutterstock/Filip Krainčanić/Nova.rs/Nova/Privatna arhiva
Ана Марковић Нова
