Дејан Вук Станковић каже да школски час треба да траје 30 минута: Питали смо професоре и наставнике да ли ће подржати ту иницијативу
Министар просвете Дејан Вук Станковић изнео је у јавност идеју о томе да се школски час скрати на 30 минута због пажње ученика. Он је истакао да ђаци данас имају такозвану дифузну пажњу која је секвенцијална и везана за краћи временски период. Ипак, саговорници Нова.рс сматрају да краћи часови нису решење, јер онда не би било довољно времена за наставницу јединицу, писање есеја, проверу знања…, а тиме би и многи просветни радници остали без посла.
Министар просвете Дејан Вук Станковић говорио је о променама у школама и реформама које су неопходне због све бржег развоја технологија, па је, између осталог, изнео идеју да се часови скрате на 30 минута због пажње ученика.
Он је навео да је тај аргумент психолошки утемељен, рекавши да ученици данас имају такозвану дифузну пажњу која је секвенцијална и везана за краћи временски период.
Можда су се неки ђаци обрадовали на помисао да краће буду у школи. Међутим, учитељи, наставници и професори сигурно нису.
Учитељица Сандра Радовановић из Основне школе „Иво Андрић“ објашњава за Нова.рс зашто ова идеја није добра, иако би они (просветни радници) мање радили.
„Када су у питању наши планови и све оно што нам је дато да радимо, 30 минута је мало времена. Ако би се планови кориговали, број тема и области које треба обрадити смањили, онда би та идеја могла да прође. С једне стране, чињеница је да је деци некад превише. Међутим, ако хоћемо да се фокусирамо на неке радионице и рад у групама, нама је чак некад потребно да час дуже траје. Све има своје за и против“, објашњава она.
Каже да дечија пажња јесте слабија, али да је много и до наставника.
„Наставник је тај који треба да им држи пажњу и да се избори да су сконцентрисани све време. Посебно мислим на старије ученике“.
Мишљења је да Министарство просвете пушта у јавност ову информацију како би увидело каква је реакција просветних радника о томе.
„Ђаци нижих разреда би можда могли да имају час у трајању од 30 минута, па ако учитељ осети да му за ту наставну јединицу фали времена, наставиће је следећи час науштрб неког другог предмета. И тако све у кругу. Мада, чему онда и то води? Што се тиче старијих разреда, мислим да то може бити проблем због плана и програма који је дат наставницима. Пошто смо чули ту идеју од министра просвете, повела се прича међу просветним радницима да је разлог томе можда покривање дугогодишњег проблема – недостатка кадра. Јер, претпостављам да би наставници могли да покрију више одељења, уколико су им часови краћи“, сматра наша саговорница.
Свима делује да запослени у школама имају кратко радно време и да мало раде, додаје она.
„Опет ће нешто урадити да нас задрже што дуже. Њих јако боли то што ми имамо условно краће радно време, а које уопште није краће. Јер када дођемо кући, буквално настављамо да радимо због обимне администрације коју имамо. Тако да, ако се уопште разматра та идеја, није у реду о њој говорити на пречас. Ипак она захтева озбиљан приступ“, додаје учитељица.
Што се тиче старијих разреда, професори сматрају да су ђаци више оптерећени бројем предмета, него часовима.
Ана Димитријевић, професорка у Деветој гимназији, каже за наш портал да ђаци у гимназијама имају 16-17 предмета, што је, сматра, превише градива.
„То је огромна количина различитог градива, уводе се бесмислени изборни предмети. Није разумљиво да деца имају скраћене часове, а с друге стране много предмета. То је бесмислено. Ми сада имамо 20 часова недељно, на пример, ја предајем другој и четвртој години. Када се мени повећа фонд, мораћу да узмем и трећу годину. Вама се повећава број градива, различитих планова и програма. Свашта нешто би се променило скраћењем часа. Није то тако једноставно. Имамо скраћене часове, али више часова да бисмо испунили 40-часовну радну недељу, али то није само то. Кад пишемо планове, пишемо за сва одељења којима предајемо, па су то различита одељења, различити смерови, различите године, ту се повећава и администрација“, објашњава она.
Треба имати на уму, додаје она, да ако би школски час трајао 30 минута, „отпало“ би првих и последњих пет минута часа.
„Ако држите час од пола сата, увек морате да рачунате на првих пет и последњих пет минута, који су некакав увод и завршница, где ви не радите, не бавите се тим градивом, него само уводите у тему и заокружујете је. Значи вама онда аутоматски остаје 20 минута за нешто конкретно. Ту се поставља сад и проблем јер је 20 минута јако мало времена, нарочито када говоримо о гимназијама и сличним средњим школама, али пре свега гимназијама. Мислим да скраћени часови нису добри за старије разреде. Разумем када говоримо о малој деци и о пажњи, али млади људи од 17-18 година, сигурно да имају пажњу која је дужа од 20 минута“.
Провера и тестирање ученика
И провера и тестирање ученика тешко би била успешна, ако би часови били краћи, додаје.
„Ви бисте имали пола сата да децу тестирате. Код писања есеја, то је неизводљиво. Има ту много проблема ствари које морају да се ускладе уколико би се заиста разматрало о краћим часовима. Да би то било ефикасно и да не би нарушило цео систем, морало би свашта нешто да се промени. А најгора последица је то губљење посла и прелазак у технолошки вишак“, упозорава она.
За разлику од њене колегинице, професорка сматра да би због краћих часова многи просветни радници остали без посла.
„Делује ми да они који су то предложили желе да некако покрију немогућност налажења наставника из одређених предмета. Ако би скратили часове на 30, нама би фонд ишао на 25, значи то је пет часова недељно више, што значи да тај пети професор отпада, јер му се губи фонд. Ту би аутоматски гомила људи која је на одређено изгубила посао, а које они држе годинама на одређено. А они који су заспослени постали би технолошки вишкови. Вероватно они који су најкраће ту, ја претпостављам, или би морали да иду да раде у две или три школе. То би закомпликовало прилично живот многим просветним радницима“, поручује она.
Foto: Shutterstock
Сања Радовановић Нова
Аутор:
