У Министарству просвете оформљена је Радна група за припрему новог Закона о високом образовању на чијем је челу министар Дејан Вук Станковић.
Влада Србије донела је 8. маја Закључак којим се образује Радна група за анализу тренутног стања финансирања и преформанси високог образовања у Републици Србији и за израду Нацрта закона о високом образовању.
У Закључку, између осталог стоји да ће на основу анализе тренутног стања финансирања и преформанси високог образовања, Радна група дефинисати приоритете и предложити мере за успостављање рационално и одрживог финансирања високог образовања, заснованог на квалитету и са фокусом на студенте.
Осим министра просвете Дејана Вука Станковића, који је председник ове Радне групе, именује се и заменик др Бела Балинт, министар науке, технолошког развоја и иновација, као и 20 чланова, међу којима је проф. Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду и проф. Дејан Мадић, ректор Универзитета у Новом саду.
Крајњи рок за извршење задатака из овог Закључка је три месеца од дана образовања Радне групе.
Подсетимо, формирању групе за израду Нацрта новог Закона о високом образовању претходи готово шест месеци блокада факултета свих државних универзитета у земљи, као и студентских протеста који су уздрмали целу Србију, а који и даље трају и све су масовнији.
Студентски захтеви
Студенти су у блокаде ушли са првобитна четири захтева, а данас их има седам.
Четврти студентски захтев тиче се управо измене Закона о високом образовању. Наиме, студенти захтевају боље услове студирања, пре свега веће буџете за државне факултете и ниже школарине. Тачније тражили су повећање издвајања из буџета за државне високошколске установе од 20 одсто.
Председница Скупштине Србије Ана Брнабић је на конференцији за новинаре крајем фебруара ове године изјавила, да ће као прва тачка дневног реда на седници парламента бити предлог измене и допуне Закона о високом образовању, око којег се Влада се сагласила и са државним универзитетима. Иако ће овај закон омогућити умањење школарина, сам процес је, како је најавила, дугачак и компликован.
Према њеним речима, предложеним изменама студентима се трошак школарине умањује за 50 одсто, „као што су и тражили, разлика је само у томе како ће то бити испуњено – а биће директном рефундацијом из буџета“.
Брнабић је објаснила да ће студенти уплаћивати факултетима пун износ школарине, а факултет ће потом половину тог износа вратити држави. На крају, држава ће тај износ вратити студенту који је платио школарину.
Подсећамо и да је Влада Србије средином децембра 2024. донела одлуку да се износ средстава за материјалне трошкове високошколских установа утврђених законом о буџету за 2025. годину увећа за 20 одсто у односу на износ средстава утврђен буџетом за претходну годину. Тада су студенти навели да је јавност доведена у заблуду, да ни тај захтев није испуњен у потпуности, јер су они тражили повећање укупног буџета за високо образовање, док су материјални трошкови, чије је повећање одобрено, само један део тог буџета.
Фото: М.М./АТАИмагес/Нова.рс
Ана Марковић Нова
