Иван Маринковић, демограф, рекао је да је Србија земља старих људи и да после пописа, који почиње 1. октобра, очекује пад броја становника од чак 700.000.
Попис становништва, домаћинстава и станова почеће 1. октобра и трајаће месец дана. На последњем попису 2011. године Србија је имала 7.186 862 становника.
Какав је демографски тренд и да ли је добра процена Уницефа да смо међу пет најстаријих нација у Европи, знаће се већ последњег дана новембра, када ће Завод за статистику објавити прелиминарне резултате овогодишњег пописа.
Иван Маринковић, демограф, рекао је за РТС да је Србија земља старих људи и да после пописа очекује пад становника, од чак 700.000.
„Очекујем велики пад броја становника, најмање 500.000 ће бити мање на основу података виталне статистике, између рађања и умирања, а када добијемо податке видећемо колико су биле спољне миграције. Очекујем пад од 700.000 становника“, рекао је Маринковић.
Оно што може бити позитивно, каже Маринковић, јесте да ће бити нешто боља образовна структура, да ће компјутерска писменост бити на вишем нивоу и да ће одређени економски параметри вероватно бити бољи.
Истиче да су демократски трендови успостављани пре више деценија, и да не можемо очекивати позитивне ствари.
„Ми старимо од основе, јер се сваке године рађа све мање деце, свака генерација је малобројнија. Старимо и са врха, имамо продужење живота и оно што је за сада непознаница јесу миграције и њихова селективност“, рекао је Маринковић.
Процене и стручна мишљења говоре, каже Маринковић, да се на годишњем нивоу 15.000–20.000 више људи одсели из Србије него што се досели у њу, тако да очекујемо негативан миграциони салдо који може бити до 200.000.
„Што се тиче виталне статистике, ми на годишњем нивоу губимо, почев од 2011, 2012, 2013. око тридесетак хиљада, да би се то у каснијим годинама повећало на 40.000. Последње две године ковид пандемије су направиле огромну разлику, преко 50.000, па чак и 70.000 је био негативан биланс, тако да смо на тај начин изгубили пола милиона становника“, навео је Маринковић.
„Многа села нису имала демографску будућност“
Истакао је да су села поприлично у демографски неповољном статусу.
„Села су настајала стихијски и нису плански формирана, па многа нису имала демографску будућност. И када се нека породица тамо пресели и добије децу, она у том тренутку рађања, подигне бројке, али то је краткорочно и без икакве перспективе“, каже Маринковић.
Почетком педесетих година 20. века у Србији се рађало око 160.000 деце, а сада се годишње роди око 65.000.
„Ми имамо јасан тренд опадања апсолутних вредности, сваке године се рађа све мање деце, може да буде неких одступања, али то су веома мала. Тренд је такав и да су генерације жена које улазе у репродуктивни период, да не можемо очекивати да се апсолутне вредности битније промене“, рекао је Маринковић.
„Ми спадамо у демографски најстарије популације на свету, Европа је генерално демографски веома стара, да ли смо међу привих пет или десет, зависи који од индикатора узмемо. Видећемо после пописа да ли је то тако или смо у још лошијем положају“, рекао је Маринковић.
У Србији је број старијих од 65 година одавно премашио број деце испод 15 година. Подаци говоре о директно повезаним појавама: више од милион двеста хиљада становника Србије старије је од 65 година и, са друге стране, просечна породица с децом у Србији статистички има 1,6 деце. Број становника Србије се сваке године смањи за преко тридесет хиљада.
