Професор Љубиша Игњатовић с Факултета за физичку хемију упутио је молбу одборницима Скупштине Београда да у уторак не гласају за усвајање Плана детаљне регулације Макишког поља јер би било каква изградња на том подручју озбиљно угрозила водоснадбевање Београда.
Градске власти планирају да на 700 хектара заштићене хигијенско-санитарне зоне на Макишком пољу дозволе градњу 4,5 милиона квадрата стамбено-пословног простора.
У интервјуу агенцији Бета, професор Игњатовић каже да ће у том случају, ако почне стамбена градња у близини рени бунара на Макишком пољу, већи део Београда сигурно остати без пијаће воде, а становници ће бити упућени на куповину флаширане воде у маркетима.
„Одборници би требало да покажу одговорност према Београду и пре свега будућим генерацијама овог града. Нажалост, ја не верујем да ће они интерес Београда ставити изнад страначких интереса и интереса потенцијалних инвеститора, а време ће врло брзо показати да је стручна јавност која била против градње на Макишу била у праву”, рекао је Игњатовић.
Одборници Скупштине Београда су, додао је професор, наши суграђани и комшије и не би требало да дозволе да се једног дана стиде зашта ће у уторак да гласају.
Он је навео да се у заштићеној зони Макишког водозахвата планира изградња насеља од 13.000 станова за више од 40.000 становника, и са безброј пратећих садржаја.
Велики утицај на загађење подземних вода, рекао је Игњатовић, имаће и изградња подземне железнице на том подручју, са станицама и депоом за метро.
„То ново насеље би веома брзо загадило воду у рени бунарима који се налазе у непосредној близини и град би остао без воде за пиће”, рекао је Игњатовић који на Факултету за физичку хемију предаје Заштиту животне средине.
Он истиче да је вода најбитнији ресурс једне државе.
„Ако овај ресурс који Београд поседује сада уништимо, он ће бити уништен за сва времена. Нема дилеме да ће Београд задесити судбина Зрењанина где грађани већ скоро две деценије немају воду за пиће”, нагласио је професор.
Игњатовић каже да је о евентуалној градњи на подручју заштићене зоне Макишког водозахвата морала да се води најшира могућа јавна дискусија и да се консултује струка, а не да се грађани пред готово свршен чин информишу преко медија.
„Од педесетих година прошлог века па до данас, та с разлогом велика хигијенско-санитарна зона се пажљиво чувала и Београд је све време имао квалитетну пијаћу воду. Захваљујући тим заштићеним рени бунарима поред Саве, Београд је готово једина европска престоница у којој је чесмовача здрава за пиће”, објаснио је Игњатовић.
На питање Бете да ли је власт консултовала струку, професор истиче да власт, осим Института за водопривреду „Јарослав Черни”, није консултовала остале научне институције, а требало је да се за стручно мишљење обрати Универзитету у Београду.
„Рени бунари поред Саве имају хоризонталне дренове и вода која стиже у њих се филтрира кроз вишеслојне седименте природног порекла. Када се ти седименти загаде никада више неће моћи да се очисте или регенеришу”, казао је професор Игњатовић.
Он је подсетио да је Макишки водозахват са више десетина рени бунара дубине 20-30 метара некада била велика инвестиција.
„То је било ремек дело гео-струке и грађевинарства. Изградња тих рени бунара у свету је била позната и цењена као „Београдска метода”. Београд је по броју рени бунара, у односу на број становника и површину, први на свету”, казао је он.
На питање како да се становници Београда понашају у ситуацији када се налазе пред остајањем без воде за пиће, Игњатовић каже да посао научника није да позива на бунт и протесте, али да би грађани од градских власти требало да захтевају транспарентније доношење одлука који се тичу њиховог здравља.
БВК: План за Макишко поље не угрожава водоизвориште
Урбанизација предвиђена планом детаљне регулације за Макишко поље не угрожава водоизвориште које се налази на том подручју, кажу у ЈКП „Београдски водовод и канализација”, преноси Танјуг.
Део јавности тврди да ће усвајањем тог плана бити угрожено водоснабдевање грађана, а извршни директор за развој, пројектовање и инвестиције тог предузећа, Владимир Милојевић, одбацује те тврдње као нетачне, уз образложење да су издали строге услове за Макишко поље који су у складу са законом и који ће спречити да београдско извориште буде угрожено.
„Издали смо услове у складу са Правилником о одређивању и одржавању београдског изворишта, односно зона санитарне заштите. Издали смо строге услове који су у складу са законом и сматрамо да наше извориште неће бити угрожено”, рекао је Милојевић Танјугу.
Додаје да је ЈКП „Београдски водовод и канализација” учествовало у изради тог плана кроз издавање услова очувања београдског изворишта, водовода и очувања инфраструктурних објеката водоводног и канализационог система у Макишком пољу.
Милојевић истиче да се Макишко поље налази у широј зони санитарне заштите, одосно зони 3, где, како каже, не постоје водозахватни објекти, рени-бунари и цевасти бунари за црпљење подземних вода.
„Пошто смо учествовали у том плану, сматрамо да се квалитет подземне и површинске воде на том подручју неће променити, као ни квалитет нашег производа, а то је хигијенски исправна вода за пиће”, рекао је Милојевић.
Напомиње да постоје три зоне и да су то непосредна зона, односно зона 1, ужа зона санитарне заштите, зона 2, и шира зона санитарне заштите, зона 3, где је Макишко поље.
Навео је пример да се новобеоградски блокови 44, 45, 70, који су грађени у другој половини 20-ог века, такође налазе у широј зони санитарне заштите и да нису угрозиле водоснабдевање грађана.
Поред тога, Милојевић напомиње и да ће усвајањем тог Плана, „Београдски водовод” добити нове цевоводе чисте воде ка важним пунктовима, а то су Железник и Жарково.
„Наше предузеће је добило и прилику да цевоводе који су стари више од 50 година замени новим, добило је прилику да инфраструктурне објекте, као што су резервоари и црпне станице на том подручју, такође буду реконструисане”, рекао је Милојевић.
