„Сиромашна деца не иду на рођендане јер не могу да купе поклон, не иду на екскурзије и излете јер немају да их плате, сами се изопштавају из друштва јер их је срамота због немаштине, каже за „Блиц“ Јелена Мичић Пантић, педагог.
У Србији на ивици беде, према званичним подацима, живи готово 400.000 деце.
– Ова деца проводе детињство у сузама. Биоскопи, излети, екскурзије, рођендани, све то пролази поред њих. Родитељи немају за основне потребе, а још мање за разне активности. Жељни су нових играчака, лепе одеће. Већина њихових вршњака има и мобилни телефон, компјутер… сиромашне породице то не могу да омогуће и деца падају у психолошко-емотивне проблеме. Касније стижу последице – каже Мичић Пантић, педагог.
Чак и када их околина прихвати, стиде се сами себе.
– Дешава се да су другари солидарни, па прикупе новац за друга или другарицу. Међутим, колико год деца примала у друштво некога ко носи стару одећу, нема мобилни, ни за ужину, та деца се стиде сама себе и тешко им је. Повлаче се у себе. У посебно су тешком положају малишани чији су родитељи били имућни, а онда остали без посла, па је у кући нагло завладала немаштина – каже Мичић Пантић.
Нажалост, истиче, постали смо друштво у којем нема емпатије, гладна деца су око нас, али их не видимо.
– Деца чији родитељи имају новца често потенцирају материјално. Деца умеју да буду бахата, долази до дискриминације, задиркивања, провоцирања оних који немају, иако су та деца често на знатно интелектуално вишем нивоу од малих буржуја. Потребно је да родитељи деци укажу на то да онима који немају треба помоћи. О томе треба да се разговара и у школи – наглашава саговорница „Блица“.
Све породице које живе у сиромаштву на неки начин је евидентирао Центар за социјални рад.
– Код њих се пријављују за новчану помоћ и народну кухињу. Проблем је што не постоји системска помоћ за сиромашне породице с децом. Њима треба наћи стални извор прихода. Ако имају иједног одраслог радно способног, треба му наћи посао. Није решење дечји додатак од 2.500 динара месечно – каже за Драгана Соћанин, председница Удружења „Родитељ“.
Гушимо се у немаштини
Удружењу „Родитељ“ се свакодневно јављају родитељи и труднице који су остали без посла. „Они су на просјачком штапу. Држава треба да нам омогући да зарадимо за нашу децу. Гушимо се у сиромаштву. Када остану без посла и без новца, многе је срамота да иду и затраже помоћ“, каже Драгана Соћанин, председница Удружења „Родитељ“.
Ана Вушовић Марковић Блиц