Фондација Шер (Схаре), организација за заштиту дигиталних права и слобода, забележила је 54 случаја повреда дигиталних права у Србији од априла до септембра. У том периоду највише повреда дигиталних права било је у категорији притисака због изражавања и активности на интернету, што прати претходне трендове.
Најмасовнија су била кршења поткатегорија претећих садржаја и угрожавања сигурности и увреда и неоснованих оптужби. Мете оваквих напада били су углавном новинари, али и активисти, јавне личности, политичари и грађани.
Тринаест тужби против једног новинара
„Од 2014. године, када смо почели да радимо мониторинг, имамо чак преко 500 различитих повреда од манипулација, изношења неистина о људима, увреда, претњи, техничких напада на сајтове, цурење података о личности грађана“, каже Бојан Перков из Шер фондације.
Он наводи да је било и примера блокирања и филтрирања садржаја од стране великих интернет платформи као што су Јутјуб и Твитер.
„Рецимо, био је случај када су била уклоњена два видеа истраживачког медија БИРН са Јутјуба који су се односили на високе државне функционере. Та видеа су у комуникацији са Јутјубом враћени, али често се дешава да ви као грађанин или медиј немате начина да одреагујете на такве ситуације и да садржај остане блокиран“, наводи Перков.
Наводи се и да је у овом периоду мониторинга остављен значајан траг када је у питању повреда права већег броја грађана одједном. Тако је заменик градоначелника Београда Горан Весић објавио на својој званичној Фејсбук страници службене мејлове новинара Н1.
Од априла до септембра забележена су и два нарушавања категорије информационе приватности. Тако је у јуну портал „Инђија кафе“ био мета техничких напада, након што је новинарка портала Верица Маринчић била застрашивана и на мети увреда народног посланика владајуће коалиције, а у септембру је портал Армс Wатцх неколико дана био недоступан у Србији због техничких напада, непосредно по објављивању текста о пословима оца министра унутрашњих послова Србије Небојше Стефановића са трговином оружјем, наводи се у шестомесечном мониторингу Шер фондације.
Десило се и неколико притисака због објављивања информација. Тако је бивши председник београдске општине Гроцка, Драгољуб Симоновић, против уредника портала Жиг.инфо Жељка Маторчевића у августу поднео 13. приватну тужбу којом је укупно тражено 4.2 милиона динара (око 35.700 евра) за накнаду нематеријалне штете, наводи Шер фондација.
Маторчевић за Радио Слободна Европа (РСЕ) каже да је све тужбе против њега Симоновић поднео од када је изашао из притвора, почетком марта месеца, због оптужби да је наложио паљење куће новинара портала Жиг.инфо Милана Јовановића.
„Он је фактички нашао 13 текстова који су га погодили претходних година и због тога је тужио. У новембру, мислим да је 20. новембар, имам једно рочиште са њим од 9 до 11 сати, па следеће у пола 12. Када сте изгубили дан за то, ви онда немате више времена да се бавите новинарством, односно истраживањем било чега“, наводи Маторчевић.
Мали број судских епилога
Петогодишњи пресек стања дигиталних права, од маја 2014. године до августа 2019, наводе у Шер фондацији, показао је да су новинари жртве најтежих напада, док су нападачи у великом броју случајева непознати, али међу њима такође има новинара, онлајн медија, грађана, државних функционера и других политичара, као и јавних личности.
Вељко Милић, адвокат и извршни директор Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) каже за РСЕ да су из његовог искуства најчешћа угрожавања права на штету новинара претње и увреде које добијају на друштвеним мрежама.
„Нажалост, и поред тога што се све те претње и увреде пријављују, врло мали број добија судски епилог, односно врло мали број извршилаца на крају буде откривен. Када извршиоци буду откривени врло често се са њима закључују споразуми о признању кривичног дела или се чак примењује институт одлагања кривичног гоњења где ти људи уплате неки новац у хуманитарне сврхе, па се онда одбаци кривична пријава“, наводи Милић.
Он оцењује да је дигитална права новинара у Србији јако тешко заштити.
„Када су у питању кривична дела извршена у онлине окружењу на штету новинара за то је надлежно Тужилаштво за високотехнолошки криминал. Међутим, велики број кривичних дела извршених на штету новинара се сада квалификују као нека кривична дела која се гоне по приватној тужби. То значи да новинар сам мора да води истрагу а не тужилаштво, да новинар мора да сазна ко се налази иза лажног профила са, на пример на Фејсбуку, преко кога новинару стижу претње што је у пракси неизводљиво јер новинар нема ресурсе да сазна ко се налази иза лажних профила лажних Фејсбук страница које служе само за таргетирање појединих новинара и појединих медија“, каже Милић.
Анализа Шер фондације петогодишњег периода сажета је у књигу „Грешка 404: Дигитална права у Србији 2014-2019“. Поред личног сведочења људи који су били на мети напада, књига садржи анализу неких од најзначајнијих случајева, као и трендова у домаћим и међународним оквирима безбедности на интернету.
