Директор нишке Клинике за кардиохирургију др Драган Милић најавио је подношење тужбе против члана Главног одбора Синдиката лекара и фармацеута Србије др Радета Панића због “изношења неистина” у вези са елиминисањем листе чекања на тој клиници тако што је 12 узастопних викенда радила операције без финансијске накнаде.
Др Панић је, гостујући јутрос на Телевизији Н1, између осталог казао да сматра да је лекарима Кардиохирургије неко наредио да раде прековремено, јер „није да су сви пристали да раде бесплатно“, те да основано сумња да иза целе акције стоји намера руководства клинике за добијање неких директорска места, а да су млади лекари “морали да раде оно што им је наметнуто“.
У емисији је поменута спекулација у делу јавности да је реч о директорском месту на нишком Институту за кардиоваскуларне болести, чије формирање др Милић заговара, на шта је др Панић рекао да у струци постоје такве информације.
„Ово неће решити ни листе чекања нити проблеме пацијената, решиће само нека кадровска питања у КЦ Ниш. КЦ Ниш зову Скадар на Бојани, толико је новца потрошено, а јавна је тајна да пола тих апарата које су добили не функционишу, да немају довољно кадра“, рекао је он.
Према његовој оцени, лекари из Ниша су почетком овог месеца очистили своју листу чекања након што су “мудро слали компликованије случајеве у виши центар“.
Нагласио је да су они “недозвољено радили прековремено” јер Министарство здравља није одобрило такав рад, а да би морали да поштују Закон о раду, Закон о здравственој заштити и колективни уговор.
Додао је и да у хируршку салу “не смете уморни да улазите да радите”, уз закључак да је “срећа да се није десио неки инцидент”.
“За пацијенте они су хероји, али за здравствени систем у Србији- они га урушавају”, закључио је др Панић.
Директор нишке Кардиохирургије категорички негира да је лекарима било ко наредио да раде викендима, као и да су наводно слали компликованије случајеве у виши центар да би очистили своју листу чекања.
“Колега Панић ће своје тврдње да је неко радио под притиском морати до докаже пред судом, а ми ћемо за сведоке позвати свих 120 запослених на Клиници, и ако један једини радник потврди његову тврдњу, поднећу оставку на место директора”, каже он за Данас.
Др Милић још каже да је “занимљиво” и да др Панић зна које су намере руководства и запослених на клиници, упитавши да ли је он против формирања нишког Института за кардиоваскуларне болести или против тога он буде директор.
“Јавно кажем да ме место директора Института не занима и да нећу да будем директор. И, да ли сада коначно Ниш може да добије свој први Институт након 50 година?”, пита он, додајући да је запосленима на Кардиохирургији “једино битно мишљење њихових пацијената и студената”.
Он још каже да је Кардиохирургија слала на друге клинике “искључиво пацијенте које није могла да уради јер нема техничке могућности”.
На овој клиници се раде “буквално све операције на срцу, изузев дисекције и трансплантација”, додаје.
Др Милић је синоћ, у име колегијума Кардиохирургије, критиковао и изјаве министарке здравља Данице Грујичић у вези са елиминисањем листа чекања за операције на тој клиници, означивши их као “неистините” и “произвољне”.
Министарка Грујичић оценила је јуче да је ово елиминисање „дискутабилно“ јер су на нишкој клиници, како је казала, за нешто мање од 100 дана и 12 узастопних неплаћених радних викенда “од озбиљних операција урадили- шездесетак”.
„За то време, Дедиње је урадило 702 – радним даном, кардиохирургија Клиничког центра Србије урадила је око 400 операција, за то време Институт за кардиоваскуларне болести у Каменици урадио је преко 300 операција, тако да је то склањање са листе чекања врло дискутабилно“, рекла је Грујичић за „Блиц“.
Она је додала да “против лекара у Нишу нема ништа и да поздравља њихов ентузијазам”, али да су цифре обављених операција на другим клиникама у Србији „доста веће“.
Др Милић је у реаговању подсетио министарку да у кардиохирургији не постоје „озбиљне“ и „неозбиљне“ операције, те да се по броју урадјених интервенција никако не могу упоредјивати гигант као што је Институт за кардиоваскуларне болести “Дедиње”, који има седам кардиохируршких сала и осам ЕКК машина, са нишком Кариохирургијом, која има једну салу, једну ЕКК машину и шест кардиохирурга.
“Замислите када бисмо замолили професорку Грујићић да упореди резултате рада њеног министарства са министарством здравља Немачке, Холандије или Италије?“, навео је.
Он је негирао податак министарке о броју операција, наводећи да су на нишкој Кардиохирургији за нешто мање од 100 дана и 12 узастопних неплаћених радних викенда урадјене чак 252 операције, 94 кардиохируршких и 158 васкуларних.
Само током радних викенда урадјена је 51 операција, “озбиљна и неозбиљна”, казао је.
Он је апеловао на министарку да нишкој Кардиохирургији обезбеди још једну ЕКК машину, мониторе и респираторе за интензивну негу, хибридну хируршку салу и видеоендоскопски стуб, обећавши да ће та клиника у том случају „радити и пацијенте из остатка Србије како би помогли да се елиминишу листе чекања и у осталим деловима наше Отаџбине“.
Апеловао је, такође, да Министарство прими у стални радни однос др Бранислава Јовановића, свршеног кардиоанестезиолога који већ пет година ради на одредјено време и пребаци им једног радиолога како би болесницима амбулантно радили ултразвучне прегледе који се сада углавном обављају приватно.
„Ако не желите да помогнете нашем даљем развоју у реду је. Али нас немојте више омаловажавати и ниподиштавати. Радници наше клинике нису то заслужили. Посебно не млади доктори, др Милан Лазаревиц, др Александар Каменов и др Владимир Стојиљковић који су иницирали волонтерски рад викендом“, поручио је др Милић министарки.
Почетком овог месеца др Милић је саопштио да је после скоро 100 дана рада и 12 узастопних радних викенда циљ који је клиника поставила- елиминација листа чекања за операције, остварен.
На свом Фексбук профилу навео је да се Кардиохирургија враћа на редован режим рада који подразумева да ниједан пацијент који прође анестезиолошку амбуланту неће чекати на операцију дуже од пет до 15 дана, што значи да је листа чекања претворена у листу заказивања.
“Једино је стопа смртности остала иста- испод два одсто (1,98 одсто) укључујући и хитне случајеве”, навео је и додао да ниједан пацијент који је оперисан викендом у тих 100 дана није преминуо.
Према његовим речима, на почетку ове године на листи чекања налазила су се 149 болесника, а операције су се лани чекале од три до шест месеци.
Министарство здравља није одобрило овакав бесплатни допунски рад викендом, док су из РФЗО за Данас казали да скраћење листи чекања јесте приоритет, али да свако ангажовање ван радног времена треба да буде плаћено у складу са законом.
Јавна подршка иницијативи није стигла ни из управе нишког УКЦ, а пример није следила ниједна друга здравствена установа у Србији коју оптерећују листе чекања.
Након информације да су успели да елиминишу овакве листе, нишким кардиохирурзима стигле су броје похвале и предлози за државно и професионално награђивање.
Они су се захвалили на подршци, али су “замолили” државу да им не даје никакво ордење, већ обезбеди медицинску опрему и додатно стручно особље.
Др Милић је претходно за Данас упозоравао да нишка Кардиологија има интензивну негу са само десет кревата- због чега није могућа операција већег броја пацијента, а да Министарство здравља од 2009. године за њу није обезбедило “ниједан једини стратешки медицински апарат”.
Клиника од 2018. има само једну ЕКК машину, коју је донирала амбасада САД у Београду.
“Да није те донације, нишка Кардиохирургија не би могла да ради”, казао је.
Он је додао да је кључна помоћ државе стигла 2018. године, када је она изградила нову зграду нишке Кардиохирургије.
Нишки УКЦ, којем клиника припада, покрива подручје југа Србије са око 2,5 милиона становника.
Foto: Nova, Ivan Dinić/Nova
