Одлука којом се одбијају дисциплинске пријаве против шефа београдског Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ) и његове заменице, до данас није достављена тужитељкама Бојани Савовић и Јасмини Пауновић, које су подносиоци једне од њих. У питању су оне исте пријаве које „нису поднете дисциплинском тужиоцу Високог савета тужилаштва“, како је у два писана обавештења, упућена Народној скупштини, тврдила чланица тог тела Тања Вукићевић. Против ње је, подсетимо, пре неколико дана, Мариника Тепић поднела кривичну пријаву због фалсификовања службене исправе, која је уз одлуку дисциплинског тужиоца, најбољи показатељ организоване заштите коју ужива чувар афера власти – Ненад Стефановић.
Тужитељке Бојана Савовић и Јасмина Пауновић из београдског Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ), које су још у марту поднеле дисциплинску пријаву против главног тужиоца Ненада Стефановића и његове заменице Бранкице Марић због недозвољених утицаја и протеривања из Посебног одељења за спречавање корупције, до данас нису добиле одлуку дисциплинског тужиоца ВСТ Зорана Видаковића о одбачају њихове пријаве.
С обзиром на то да одлука, било у фрагментима или целини, већ данима кружи по друштвеним мрежама, оно што је наведено у њеном образложењу на тричавих 18 страна, само је још једном потврдило утамниченост читаве јавнотужилачке организације и неприхватљиве колаборације њених руководилаца са представницима власти и њиховим интересима.
Да та релација није једносмерна, произилази између осталог и из овакве одлуке дисциплинског тужиоца, а којом се наслућује јасна намера да се свака очигледна злоупотреба Стефановића и Марићеве, прикаже као бенигни чин неразумевања и несугласица у просечном колективу. Оно што је међутим, најпроблематичније у поступању дисциплинског тужиоца јесте чињеница што је одлуку доносио позивајући се на оно што су Стефановић и Марићева изјавили током свог званичног изјашњавања на пријаву, док је, као другу страну, користио изјаве тужитељки – изнете у медијима.
„Дисциплински тужилац је био дужан да на све наводе које су износили Стефановић и Марићева, траже и њихово додатно изјашњење, а не да гледа ТВ емисије и новинске чланке. Проблем је што су њих двоје изнели низ неистина на којима почива знатан део одлуке, а да на то исто смењене тужитељке нису имале могућност да се изјасне“, каже за „Нову“ добро обавештен извор.
Тако је, како каже наш извор, једна од неистина која је послужила тужиоцу за одлуку, изнела Бранкица Марић, тврдећи да је Савовићева сама изразила жељу да пређе у друго одељење, што доказује тиме да се јављала за дежурства и у Одељењу за општи криминал.
„С обзиром на то да ова изјава није дата неком ко не познаје тужилачки посао, већ другом тужиоцу, поставља се питање како је овај податак прихваћен као неспорни доказ нечије жеље за преласком, будући да добровољно пријављивање за дежурства, међу тужилачким одељењима није измислила Бојана Савовић, већ је исту ствар радило више тужилаца из колегијалности“, каже извор.
Да је Савовић сама изразила жељу да буде пребачена, подсетимо, била је од старта примарна одбрана вишег тужиоца Стефановића, а колико је била одржива показује и податак што је та информација, преко ПР службе ВЈТ, послата и новинарима у вајбер-групу, а потом волшебно обрисана, непосредно након што ју је Савовић јавно демантовала.
Ни та околност није била сметња да нетачна информација постане окосница одбране Стефановића и Марићеве и одлучивања у њихову корист, а свој удео у свему томе имала је и шефица антикоруптивног одељења Жаљка Николаидис – јавности позната из случаја покушаја прогона инспектора Слободана Миленковића који је открио Јовањицу.
„Она је тврдила како је Савовић и њој више пута изразила исту жељу, не напомињући када и где. Осим што је био дужан да тражи додатно изјашњење од Савовивћеве, остало је нејасно по ком основу је непрецизна тврдња, добила статус неупитне истине“, каже наш саговорник и додаје:
„Када се све то има у виду, поставља се питање зашто је Савовићева уопште поднела пријаву, ако јој је на овај начин, како тврде, испуњена жеља за преласком у друго одељење – и то баш у тренутку када је почела да хапси осумњичене у случају злоупотреба у ЕПС“.
Потез дисциплинског тужиоца који се такође оспорава је тај што је четири пријаве различитих подносилаца објединио у једну, те наизменично преплитао околности описане у свакој, што је на крају и резултирало конфузним и непрецизним образложењем на 18 страна, које би мало ко, пожелео и да прочита у целости.
Занимљиво је и да се дисциплински тужилац осврнуо и на наводе Јасмине Пауновић која је доспела на мету Стефановића након што се успротивила његовој усменој наредби. Пауновић је и јавности још тада открила да није хтела да прихвати налог да убудуће, о сваком контакту са полицијом мора да обавештава шефицу антикоруптивног одељења, што је оценила као директан атак на самосталност у раду коју јој гарантује Устав.
„По дисциплинском тужиоцу испада да је само Јасмина Пауновић то погрешно разумела, те да то не може бити разлог њеног прогона од стране претпостављених. То је већ смешно, али и увредљиво. Такође, нико није оспорио ни то што је Стефановић имао хистерични испад и лупао руком о сто, а Жељка Николаидис и Данијела Кљајић су то „оправдале“ покушајем да утиша присутне“, каже наш саговорник.
Foto:shutterstock by Dragan Mujan; Vesna Lalić; Goran Srdanov/Nova.rs; Ivan Dinić/Nova
Иван Милићевић Нова
