Сваке године Министарство просвете расписује Конкурс за доделу ученичких стипендија које треба да буду подстрек за оне највредније – или би макар тако требало да буде.
Објављена је прелиминарна ранг-листа кандидата за доделу ђачких стипендија, али се међу њима није нашла ученица која је и овогодишњи ђак генерације Основне школе „Иво Лола Рибар“ у Сомбору и освајачица трећег места на државном такмичењу из биологије.
Њена породица, чија су примања испод републичког просека, очекивала је да ће стипендија бити признање за труд и мотивација за даљи рад.
Међутим, први резултати су показали другачији исход.
„Моје дете, ђак генерације и освајач медаље на државном првенству, са једним незапосленим родитељем и другим чија плата није ни близу просечне у Републици Србији, није добило стипендију. Толико о нашем систему образовања и томе како стимулишемо талентоване ученике,“ наводи отац Никола Живановић.
Родитељ ученице се обратио редакцији Н1 у жељи да изрази незадовољство поводом система бодовања за ученичке стипендије – а сматра да избор критеријума не одражава адекватно постигнућа ђака.
„Највише бодова носе оцене, што је у реду, али систем је и даље неправедан јер је оно што квари шансу – зарада родитеља. Нико не може да каже да је овде у питању социјално давање, јер се награђују најбољи. А како их награђујемо? Овако“, каже отац ученице.
Који су критеријуми добијања ученичке стипендије?
Према правилима Министарства просвете, ученици се рангирају према укупном броју бодова освојених на основу три кључна фактора – успеха у претходном школовању, социјално-економског статуса породице и припадности осетљивој друштвеној групи.
Према првом критеријуму бодују се просечне оцене ученика од петог до осмог разреда основне школе за ђаке који уписују први разред средње школе (од 4.50 до 5.00 бодова), односно успех из претходних разреда средње школе за ученике виших разреда.
Како је наглашено на сајту Министарства просвете, број бодова за први разред средње школе износи максималних 0.40 бодова, за други 0.50 бодова, за трећи 0.60 бодова и за четврти 1.00 бод.
Други критеријум се исказује бројем бодова за просек укупних месечних прихода по члану породице ученика за период од јануара до јуна ове године, и изражава се у нето износу.
Просечна зарада по запосленом у Републици Србији обрачуната од јануара до јуна износи нешто више од 96 хиљада динара.
Уколико је реч о до 20 одсто просечне зараде без пореза и доприноса по запосленом, ученик остварује 0.30 бодова, ако је у распону од 20 до 40 одсто онда је 0.15 бодова, а у случају да је више од 40 одсто – ученик не добија бодове.
Систем (не)праведан за ученике првог разреда?
Како каже саговорник портала Н1, за ученике првог разреда средње школе бодовање на основу разреда носи најмање поена, што додатно отежава ситуацију породице из Сомбора.
„Нама недостаје неких 0,10 бодова. Тај мали заостатак се губи на нивоу примања и на чињеници да је моја ћерка сада у првом разреду средње школе, који носи најмањи број бодова. Тек у другом разреду имала би више шансе да прође,“ објашњава отац.
Наглашава и да је у њиховој четворочланој породици запослена искључиво његова супруга, а њен просек је износио 80 хиљада динара.
“Није од пресудног значаја да добијемо стипендију, немојте ме погрешно схватити, већ је ово чисто нека стимулација за дете да настави да се развија и постане будући биолог”, истакао је Живановић.
Право на жалбу
Из Министарства просвете наводе да сваки ученик има право на жалбу у року од осам дана од објављивања прелиминарних резултата.
“Сваки ученик има право документованог приговора на предлог резултата Конкурса у року од осам дана од дана објављивања ових прелиминарних резултата на Порталу. Прелиминарни разултати објављени су 18.11.2024. године. Комисија за ученичке и студентске кредите и стипендије разматриће приговоре, оне основане прихватити, након чега ће бити утврђени коначни резултати Конкурса за ученичке стипендије”, речено је из министарства.
Живановић планира да искористи ово право, али не очекује промену.
“Сад је рок жалбе, уложићу приговор на предлог али не очекујем позитиван исход, макар не у овој држави”, рекао је он.
Прошле године подељено је 11.200 ученичких стипендија, а приближан број се очекује и ове године.
„Број стипендија зависи од расположивих буџетских средстава и броја пријављених ученика. У просеку је то 12.000 годишње“, речено је за Н1 из Министарства просвете.
Shutterstock/ miya227 (Ilustracija)
И. Џ. Н1
