Добра вест је и да се планирају измене Кривичног закона које ће омогућити свеобухватнију заштиту и безбедност новинара. Амандманима би се увела кривична одговорност за бројне случајеве који су до сада били третирани као притисак. Тиме би се решио проблем непостојања правног основа за адекватну реакцију полиције, тужилаштва и правосуђа који, због законских непрецизности, нису адекватно реаговали у случају угрожавања безбедности новинара. Амандмане на Кривични законик уредио је професор Правног факултета у Београду, др Зоран Стојановић и резултат су заједничких напора Сталне радне групе за безбедност новинара и представника ОЕБС-а.
Лоша вест је да Радна група за заштиту и безбедност новинара још увек ради у окрњеном саставу. Још лошије је што се не назире крај таквом стању које доводи у питање смисленост постојећег концепта, који се у практичном раду суочава са изазовима који се у таквим околностима све теже превазилазе. Иако стално апелујем да се пронађе обострано задовољавајуће решење уместо тренутног стања, стварност ме демантује примерима генерисања лоше атмосфере која, уместо да отклања, ствара предуслове за угрожавање безбедности новинара.
Обесхрабрујуће је све што прати поновљено суђење оптуженима за убиство Славка Ћурувије. Суђење траје већ шест година, а поновљени поступак ускоро улази у другу годину. Све предуго траје, са видљивом тенденцијом да се купи време. Како другачије разумети да су два септембарска рочишта одложена за крај октобра зато што се судија Драган МИлошевић два пута није појавио на суђењу… Као да нема краја, а ни жеље да се пресуди.
Лоша вест је да није било одлагања а камоли одустајања у случају СЛАПП тужби од стране компаније Миленијум тим против оснивача агенције ЈУГпрес и главне и одговорне уреднице Љиљане Стојановић. Миленијум тим је тужбе поднео зато што је ЈУГпрес објавио извештаје са две прес конференције Народне странке у Врањској Бањи и Лесковцу, на којима је било речи о пословима те компаније у локалу, а одштетни захтеви су били по 100.000 евра по тужби због „умањења вредности жига”, како се наводи у тужбама.
Сам врх власти, очито, нема намеру да власнике ове компаније која ради на стратешким државним инфраструктурним пројектима убеди да одустану од тужби. Очигледно је да уместо пацификације желе радикализацију која ће привући пажњу међународних организација за заштиту слободе изражавања.
Стичем утисак да преовладава својеврсна „алиби” политика која превасходно брани заузете позиције. Нажалост, ово се прелива (или пресликава?) и на стање у Европској унији, одакле нам стижу помешани сигнали. Са једне стране, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен (која је дошла у посету Србији и региону) најављује две иницијативе: препоруку ЕУ о обезбеђивању безбедности новинара и медијских радника и Европски закон о слободи медија, уз пропратни текст на твитер налогу да то „дугујемо Дафне” (малтешкој истраживачкој новинарки која је убијена пре четири године на Малти).
Daphné Caruana Galizia made the ultimate sacrifice for democracy. Today I honour her memory.
We must protect those who speak truth to power.@EU_Commission issued a recommendation to give journalists better protection and will propose a Media Freedom Act.
We owe it to Daphné. pic.twitter.com/zdZSFr7MfU
— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) September 16, 2021
Са друге стране, дописница Дојче веле из Брисела отворено пише да је „Европска унија беспомоћна у заштити новинара”, наводећи примере држава-чланица у којима новинари не верују сопственим властима. Да не говоримо о „источноевропским земљама где је испреплетеност корумпираних бизнисмена и политике постало систем и одавно поткопало сваку законску сигурност.”
Зато се морамо запитати где све ово иде. У ком смеру и са којим циљем?
Ако је добра вест да је Апелациони суд коначно заказао суђење Драгољубу Симоновићу због паљења куће новинара Милана Јовановића, онда се морам вратити у реалност и рећи да се прибојавам овако „добрих” вести које ће, извесно, бити поништене лошим вестима о очекиваној опструкцији и куповини времена.
Искуство нас учи да нема опуштања. И да добру вест увек сустигне и престигне она лоша. Из тог зачарног круга „алиби” политике се некако мора изаћи.
Веран Матић
