Да ли и они са недовољно година у радном односу могу да очекују примања по посебним условима: За многе ово решење није фер. Износ на социјалним пензионим чековима би био изразито низакНЕДОСТАТАК радног стажа, пропала фирма, више од 50 лета… Ово је проблем који мучи велики број људи у Србији. Око 250.000 њих старији су од 65 година, а према последњем попису становништва у 220.000 домаћинстава бар једна особа не очекује пензиони чек. Поштар у око 18.000 домова не звони ни за једног брачног друга и углавном га не добијају припаднице лепшег пола. Наиме, чак 85 одсто од укупног броја становника без прихода чине жене.
Једна од могућности која се у последње време помиње, као начин за решавање овог проблема, јесте да се за одређени број њих, чија су предузећа пропала, успостави модел сабирања стажа са годинама живота, па да се на тај начин дође до одређеног броја година које би биле довољне за пензију. Друга могућност је увођење „социјалне пензије“, која би особама са недовољним стажом у радној књижици омогућила добијање пензионог чека.
По мишљењу Душка Вуковића, потпредседника Већа Савеза самосталних синдиката Србије, све је ово очигледно опипавање пулса уочи најављених измена и допуна Закона о ПИО.
– То све води ка томе да се уведе нова категорија која ће моћи да оствари право на превремену пензију – каже наш саговорник. – Постојећи закон је апсолутно јасан и зна се који су услови потребни за остваривање права на пензију. Све ово иде ка томе да се изрази наводна брига за једну категорију радника која је много изгубила пропадањем предузећа у којима су радили, а о њима брину управо они који су за пропаст и одговорни.
Овакво решење, по овом мишљењу, може да доведе до веома ниских пензија, јер ако немате законски минимум од 15 година стажа, чек ће бити прилично мизеран.
– Држава би морала да обезбеди запосленост, а не да сабира бабе и жабе, већ да омогући старијима од 50 година да нађу посао и достигну праву пензију – каже Вуковић. – Можда је ово само одскочна даска за увођење социјалних пензија, што је потпуно неприхватљиво, јер уплаћујемо цео радни век део зараде и наша пензија мора да буде у складу са тим уплатама.
У Министарству рада нису упознати са моделом социјалних пензија о коме се спекулише у јавности, али сматрају да би таква примања била изузетно ниска.
– Наши грађани, према статистичким подацима, после одласка у пензију у просеку живе још 13 година – кажу у Министарству. – Значи, мушкарац са 65 година све што је зарађивао и уплаћивао може да ужива још десетак година. Онда није у реду да неко оде у пензију са 50 и у њој ужива још 25 година или да настави да ради.
Према подацима ПИО фонда више од половине корисника минималне пензије у Србији је радило само 20 година, а више од 85 одсто није дуже од 25. То значи да у највећем броју случајева она није последица ниске зараде током радног века, већ малог броја година радног стажа.
Катарина Станић, једна од ауторки студије „Социјална заштита у старости: дуготрајна нега и социјалне пензије“, сматра да без обзира на избор опције, социјалне пензије у Србији остају отворено питање, које ће имати велики значај у будућности. Проблем ће настати за 15 до 20 година пошто је од деведесетих година до данас све мање људи у осигурању иако је тренутно обухват старијег становништва пензијским осигурањем релативно висок.
– Незапосленост, сива економија и пријављивање радника на најнижу основицу карактеристични су за тржиште рада већ дуги низ година – каже наша саговорница. – То ће резултирати великим бројем минималних пензија и знатним бројем оних који неће моћи да остваре право на пензију. Трошкови за расходе из ПИО ће се смањивати, а може се очекивати и већи значај социјалних пензија него што је то случај са садашњом генерацијом старих особа.
ХРВАТСКА УВОДИ „НАЦИОНАЛНЕ“ ПЕНЗИЈЕ
У СУСЕДНОЈ Хрватској је предлог стратегије социјалне заштите за старије особе за период од 2017. до 2020. године Министарство демографије, породице, младих и социјалне политике упутило на јавну расправу. План је обухватио особе које су најмање 15 година живеле у Хрватској и немају никаквих других извора прихода, старије су од 65 година и немају довољно стажа да би оствариле старосну пензију или га уопште немају, па у старости немају никаквих примања. Оваква национална пензија, како је Хрвати зову, могла би да се уведе 2021. године. То значи, да би у 2021. могла да почне исплата. Процењује се да око 100.000 особа старијих од 65 година у Хрватској нема никаква примања, иако их само 9.287 прима социјалну помоћ. Највећи изазов биће одређивање оптималног износа националне пензије, који би морао бити већи од социјалне помоћи (максимално 900 куна за самца, односно око 120 евра), а опет мањи од најмањег могућег износа пензије.
Ј. Ж. СКЕНДЕРИЈА Новости
