Почетна » Домаћини губе битку: Сваки трећи производ у радњама из увоза

Домаћини губе битку: Сваки трећи производ у радњама из увоза

од admin
0 коментар

Удео стране робе је знатно већи у хипермаркетима, где се нуди и бела техника, акустика, апарати за домаћинство, који су махом произведени ван граница Србије

СВАКИ трећи производ на полицама трговинских кућа у нашој земљи, стиже нам из увоза. Удео стране робе је знатно већи у хипермаркетима, где се нуди и бела техника, акустика, апарати за домаћинство, који су махом произведени ван граница Србије. С друге стране, „странаца“ је пуно и на рафовима где се нуде производи по којима смо некада били познати.

Тако су на трпезама и у кинески лук, холандски кромпир, киргистански пасуљ…

– Без обзира на вести о повећаном увозу пољопривредних производа, ипак, производи домаћих произвођача су и даље доминантни на полицама трговаца – каже за „Новости“ Горан Ковачевић, директор трговинске куће „Гомекс“. – Тачно је да је већина техничких производа из увоза, али продаја тих производа је у драматичном паду, па када узмете просек ипак су најбитнији производи домаћих млекара, пекара, произвођача сокова, вода.

Привредни консултант Драгољуб Рајић сматра да је домаћим произвођачима учињена медвеђа услуга што у Србији доминирају велики инострани ланци, који фаворизују своје робне марке и производе из матичних земаља.

– Србија је највеће тржиште у региону по броју становника и олако смо препустили простор за развој домаће трговине, која је требало да прошири своје ланце по региону, а десило се управо обратно – оценио је Рајић. – То се директно одразило на губљење простора за пласман домаће робе, па и затварање домаће производње, смањење зарада запослених код домаћих произвођача и наравно губитак радних места.

Проблем је, напомињу стручњаци, што се у Србији годинама прича о великим капиталним пројектима, а не постоји стратегија развоја домаће трговине и производње. То је разлог зашто смо од земље са највећим потенцијалом за развој у региону, дошли на дно регионалне лествице по запослености, зарадама и животном стандарду.

СЛОБОДНО ТРЖИШТЕ

– ТАЧНО је да одлуком да идемо у ЕУ морамо да прихватимо слободно тржиште и не треба бити противник те идеје, која је добра првенствено за потрошаче, јер их лишава одређених монопола и даје им могућност избора – истичу у Мрежи за пословну сарадњу. – С друге стране, ако се креће у такву интеграцију без јасне стратегије и повољног пореског система за развој сопствене производње и трговине, директно се срља у сиромаштво.

Д. Маринковић   Новости

Можда ти се свиди

Оставите коментар

three + thirteen =