Током 2024. године у Србији је преминуло чак 63 пацијената који су чекали на трансплантацију, док је на листу чекања додато 64 нова пацијента, а урађено је само 30 пресађивања органа, што Србију и даље сврстава међу земље са најнижом стопом трансплантација у свету, објавила је данас организација Донорство је херојство.
Међу преминулима је било 48 пацијената који су чекали трансплантацију бубрега, пет пацијената који су чекали пресађивање јетре и 10 пацијената чији живот је зависио од трансплантације срца.
Са свега 30 трансплантација у 2024. Србија је и даље на листи земаља са најнижом стопом трансплантација у свету — испред само неколико држава попут Филипина, Бангладеша, Молдавије, Кубе, Нигерије, Кеније, Јамајке и Етиопије
Подаци су објављени прошле недеље у извештају Неwслеттер Трансплант 2024, који припремају ЕДQМ/Савет Европе и шпанска Национална организација за трансплантације (ОНТ).
Извештај обухвата 92 земље света и представља главни међународни показатељ стања у области донације и трансплантације органа.
Од почетка 2025. године у Србији су урађене укупно 102 трансплантације — од тога 63 кадаверичне трансплантације органа и 39 трансплантација рожњача. Иако то представља напредак у односу на претходне године, то није први пут да Србија достиже нешто већи број пресађивања.
Ипак, тај помак није резултат системског приступа, већ појединачних напора стручњака и установа, констатује у саопштењу организација Донорство је херојство.
Од почетка године, 20 породица је дало сагласност за донирање органа, док је 15 породица одбило, што значи да је 57% породица рекло „да“.
Међутим, и поред тога, велики број потенцијалних донора није уведен у процедуру, јер се у многим случајевима не утврђује мождана смрт — угрубо због недостатка капацитета, координације и стварне подршке државе да овом животно важном темом руководи као приоритетом јавног здравља, констатује организација која афирмише донорство органа.
У саопштењу се наводи и поређење са Хрватском, која – иако са значајно мањим бројем становника од Србије – већ више од 20 година има стабилан национални систем донирања органа.
Захваљујући јасно дефинисаним процедурама, континуираној едукацији и системској подршци државе. Хрватска годишње уради у просеку око 300 трансплантација, са стопом кадаверског донирања од око 40 донора на милион становника и проценатом сагласности породица од око 80%.
Последица ситуације са донорством у Србији је да око 1.800 пацијената и даље чека орган, иако би се уз функционалан систем, законске механизме и политичку вољу број трансплантација могао вишеструко повећати и сваке године спасити на стотине живота више, констатује у саопштењу организација Донорство је херојство.
foto (BETAPHOTO/MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE/Darimir Banda)
