„Прво сам мислила да су објаве на мрежи Икс фотошопиране, али када сам на своје очи видела осуђеног ратног злочинца како изговара моје име, презиме и датум рођења те ме означава као тајну агенткињу, следио је талас различитих емоција које ме и сад обузму.
Од првобитног шока, обузео ме бес, затим осећај немоћи и рањивости, страх и жеља за правдом, те превенцијом понављања овог сценарија било коме другоме ко ће у наредном периоду путовати у и из Србије“, ово у разговору за Н1 каже Доротеа Стрелец из Хрватске, коју је у програму једне режимске телевизије таргетирао хашки осуђеник Војислав Шешељ објављујући податке са њене личне карте. Иако у нашој земљи има пријатеље, каже да до даљег не планира да дође у Србију након овог трауматичног искуства које је доживела у нашој земљи. Доротеа је само једна од жртви јавног таргетирања хрватских студената, новинара и држављана у прорежимским таблоидима. Недавно смо сведочили и случају да су хрватске држављанке, али и држављани других земаља из Европске уније и региона били депортовани из земље због наводног „угрожавања сигурности“.
На почетку, позабавимо се одмах овом тешком оптужбом Војислава Шешеља да је наша саговорница „агенткиња хрватске тајне службе – Сигурносно-обавештајне агенције (СОА)“. Биографија наше саговорнице која је доступна на интернету показује да је Доротеа чланица леве политичке платформе „Можемо“ и да је била кандидаткиња на недавним европским изборима и управо ту лежи потпуна контрадикторност Шешељевих оптужби. Наиме, за особу која је завршила право, Војислав Шешељ би требало да зна српски закон о безбедносној служби, ако не зна хрватски. Тако је у члану 20 Закона о Безбедносно-информативној агенцији наведено да припадници БИА не могу бити чланови политичких странака, то исто стоји и у хрватском Закону о сигурносно-обавештајном систему, где у члану 77 пише да припадници не смеју бити чланови странака и да не смеју учествовати у њиховим активностима.
Након што смо већ у старту решили ову главну оптужбу, вратимо се на саму причу наше саговорнице. Доротеа је одлучила да говори за Н1 згрожена тиме колико, како каже, један човек може да изрекне опасних неистина и да не сноси последице за то.
Она није ни слутила да ће одлазак у Београд, за који каже да је везују драга пријатељства и лепе успомене, завршити тако што ће је један екстремни десничар који је осуђен пред Хашким трибуналом оптужити да је „агенткиња“ хрватске обавештајне службе. Да ствар буде гора, поменути политичар ће још махати њеном личном картом у програму, али не само њеном, већ и од њеног колеге, као и од новинара Телеграма.хр Матеја Девчића који је био на новинарском задатку и правио репортажу о протестима и блокадама студената у Београду.
„Гади ми се да моје име преко својих уста уопште изговара један хашки осуђеник, којем је ово још и најмањи злочин уз све што је радио. Надам се да ће кроз неколико месеци студенти и народ успети да се изборе за правду и да ће он завршити где му је место, да ће остатак живота провести иза решетака у властитој држави“, каже Доротеа Стрелец за Н1.
А како је све почело?
У Београд је допутовала 14. јануара, те је провела две ноћи у једном новобеоградском хотелу, где је аутом допутовала заједно са колегиницом и колегом с посла.
„Већи део идућег дана провели смо на пројектном састанку међународног конзорцијума. Наши су домаћини били партнери с приватног београдског факултета, у чијој смо згради и одржавали састанак. Реч је о ЕУ пројекту у склопу којег смо раније имали сличне састанке и у другим партнерским државама. Домаћини су раније мејлом и при поздраву добродошлице упозорили све присутне да су у Београду у току студентски протести, али да је идући најављен у петак 17. јануара, дан након нашег одласка. Након радног дела дана, сама сам ишла да се прошетам до Парка пријатељства и Дунава. Уживала сам на свежем ваздуху и нисам се осећала угрожено ништа више ни мање него што се осећам када Загребом ходам сама ноћу, мало се окренеш око себе и пожуриш ако идеш кроз неосветљене делове. Увече сам с колегама из других партнерских организација, компанија и факултета из различитих европских држава отишла на вечеру у Велику Скадарлију. Сутрадан смо посетили Палату наука те смо тада сазнали да је младу студенткињу у другом делу града ударио аутомобил и да је наставио вожњу, што нас је згрозило“, каже Доротеа о боравку у Београду.
На граници није имала проблема, брзо је исту са колегиницом и колегом прешла, не слутећи шта ће сазнати по повратку у Загреб. Наиме, предвече је на Месенџеру добила захтев за поруку од њој непознате жене.
Како јој је поменута жена казала, одлучила је да је контактира јер неки профил на друштвеној мрежи Икс дели њене податке и том приликом јој је линк. Доротеа се прво двоумила да ли да отвори, а након што је проверила да тај профил жене није лажан, на исти линк је кликнула.
„Пошто сама већ неколико месеци немам Икс, замолила сам пријатељицу да потражи профил с линка. Убрзо ми је одговорила да се заиста у објави на том профилу налазе скениране личне карте и пасоши, мене и још неколицине других особа. Ништа ми није било јасно, била сам у шоку јер се у опису спомињао Шешељ и ми као разни страни агенти. Потом сам се јавила још неколицини пријатеља да пријаве ту објаву и профил и о свему обавестила и колегу с којим сам путовала јер је и његова лична карта била у тој истој објави“, прича нам саговорница.
Већ наредни дан неки други профил на Иксу објавио је њену личну карту, међутим овог пута се видело да је она приказана у телевизијској емисији на режимској ТВ Информер.
У поменутој објави, Доротеа је оптужена да је „агенткиња хрватске тајне службе“.
„Убрзо су ми пријатељи из Србије јавили да је реч о емисији на Информеру и послали су цело гостовање у ком Шешељ маше с папирима међу којима је одштампана и моја лична карта, те се уз моју још девет других приказују на великом видео зиду иза њега. Тада сам ступила у контакт с новинаром из Хрватске чија је лична карта била у првом плану и о којем је Шешељ највише говорио. Међусобно смо поделили информације које смо до тад сазнали да су о нама објављене и шта смо предузели. До поподнева је објављена и лична карта колегинице с којом сам била у ауту па смо одлучиле да одемо и све пријавимо (хрватској) полицији. Све више људи је у међувремену почело да ми се јавља у неверици. Прво сам мислила да су објаве на Иксу фотошопиране, али када сам на своје очи видела осуђеног ратног злочинца како изговара моје име, презиме и датум рођења те ме означава као тајну агенткињу, следио је талас различитих емоција које ме још и сада обузму. Од првобитног шока, обузео ме бес, затим осећај немоћи и рањивости, страх и жеља за правдом те превенцијом понављања овог сценарија било коме другоме ко ће у наредном периоду путовати у и из Србије“, прича нам она.
Како каже, подршка јој је пристизала са свих страна, од најближих пријатеља који су покушали све да окрену на шалу и да је орасположе јер се не догађа свакодневно да им је неко близак проглашен тајним агентом, па до бројних колега и познаника из Хрватске, Србије, других држава са простора бивше Југославије, али и пријатеља из источноевропских земаља с којима је имала прилике да сарађује на пројектима за младе.
„Мислим да ми је до сад упућено преко стотину порука и позива подршке и јако сам захвална свима на томе“, поручује она.
Доротеа се поред полиције, обратила и организацији Иницијатива младих за људска права Хрватска, у којој је и сама радила до пре годину дана, као и колегама из Иницијативе младих за људска права Србија.
„Колегинице и колеге одмах су реаговали заједничким саопштењем у којем су осудили праксе застрашивања и јавно објављивање личних података хрватских грађана од стране Шешеља те ширење клевета у пропагандне сврхе. Од хрватских су институција затражили да реагују ради заштите грађана и позову надлежне институције Србије да истраже случајеве неовлашћеног објављивања личних података хрватских држављана. О свему сам обавестила и посланицу из ‘Можемо’ у Хрватском сабору, странке чија сам и ја чланица. Касније су ме контактирале још две посланице из странке и ставиле се на располагање за сву даљњу помоћ коју сам и примила у идућим данима, од информација о предузетим корацима до усмеравања на институције попут Агенције за заштиту личних података (АЗОП) и Хрватске регулаторне агенције за мрежне делатности (ХАКОМ). Исти ми је дан на свом Инстаграм сторију подршку дала, а прозвала Шешеља и пријатељица с којом сам се кандидовала на изборима за Европски парламент, а коју само на тој мрежи прати више од 80.000 људи из целог региона“, прича нам она.
Доротеи се јавио и актуелни председник удружења Мрежа младих Хрватске (ММХ), који је пре неколико недеља и сам за време боравка у Београду са групом студената из Хрватске проглашен „агентом“. Он је са њом поделио кораке које су они предузели. И ово удружење је позвало хрватске институције да предузму потребне кораке како би се „спречило даљње угрожавање безбедности и ширење опасних лажних оптужби о хрватским грађанима од стране Шешеља“.
Говорећи о самим корацима које је предузела, Доротеа каже да је у хрватској полицији састављен записник, а да је следећи корак подношење кривичне пријаве против Шешеља.
„Ово очекујем да учини МУП, још сам у процесу доношења одлуке хоћу ли покренути и приватну тужбу. О томе ћу разговарати и с другим жртвама. Писала сам и српском Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, на шта ми је стигао одговор о покретању поступка ванредног инспекцијског надзора над спровођењем Закона о заштити личних података над хотелом у којем смо били смештени. Затражила сам у повратном одговору да се поступак покрене и против телевизијске куће и Шешеља такође. До понедељка је освануо још један видео на Јутјубу. Шешељ је поновно гостовао у Информеру као његов одговор на чињеницу да су Хрватско новинарско друштво и Министарство спољних и европских послова Хрватске осудили његово објављивање личних докумената хрватских држављана. Рекла бих да је у том гостовању сам себи јавно осрамотио. Не знам ко му ради онлајн истраге о недужним људима, али критичко размишљање и читање с разумевањем ни њему ни њима није јача страна. Наиме, у неколико кликова су дошли до моје јавно доступне биографије па је тако у том гостовању износио информације о мени међу којима неке више ни не важе, али оно што је кључно је контрадикторност у његовом говору у којем ме прозива агенткињом СОА-е, а затим говори да сам чланица политичке странке. Поражавајуће је за председника једне политичке странке да у то није упућен, али у Хрватској, као и у Србији, важи да запослени у СОА не смеју бити чланови странака. Да резимирам, у СОА не радим нити би смели да ме запосле, чланица странке јесам, али у Београд сам ишла пословно и нисам имала времена да се видим ни с пријатељима, а камо ли обучавати студенте како да протестују. Према вестима које видим, јако добро то раде и сами“, поручила је Доротеа Стрелец за Н1.
За крај, Доротеа се нада да ће овај „мрачни период“ што пре да се заврши и да ће сви људи ускоро моћи опет да сигурно путују у Србију.
„Да имам времена, најрадије бих отишла до границе, прешла је и окренула се те покушала да се вратим назад као тест да видим да ли би ме задржали само зато јер ме један човек јавно без икаквих доказа прозвао агенткињом хрватске тајне службе. Стару личну карту сам поништила и у процесу сам добијања нове за коју не желим да се и она неовлашћено објављује по друштвеним мрежама и телевизији… Превише драгих људи које сам упознала кроз последњих десет година и дивних успомена имам у Београду да дозволим једном хушкачу да шири лажи као бедан покушај окретања беса јавности против власти према суседном народу“, порука је наше саговорнице за крај.
А шта каже Повереник?
Н1 је упутио питања о случају наше саговорнице Стрелец Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Том приликом смо их питали шта је конкретно учињено и шта је утврђено до сада. Испод можете прочитати шта је Повереник одговорио на ова наша питања.
„Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је примио представку поводом објављивања личних докумената у медијима и покренуо поступак надзора у складу са законским овлашћењима. Указујемо да је чланом 88 Закона о заштити података о личности прописано да се на обраду која се врши у сврхе новинарског истраживања и објављивања информација у медијима, као и у сврхе научног, уметничког или књижевног изражавања, не примењују одредбе Главе ИИ. до ВИ. и чл. 89 до 94 овог Закона, ако су у конкретном случају ова ограничење неопходна у циљу заштите слободе изражавања и информисања. Имајући у виду да су скенирана лична документа објављена у медијима, подсећамо да је Законом о јавном информисању прописано поступање медија у делу који се тиче посебних права и обавеза у јавном информисању и поступање са информацијама о личности (глава XИ и XИИ). Надзор над спровођењем овог закона врши орган државне управе надлежан за послове јавног информисања, а на територији аутономне покрајине надзор над спровођењем овог закона врши покрајински орган управе надлежан за послове јавног информисања као поверени посао“, наводи се у одговору за Н1.
Без одговора из хрватског министарства
Н1 је писао и Министарству спољних и европских послова Хрватске о таргетирању хрватских држављана, али нам на два упита која смо послали на кабинет министра Гордана Грлића Радмана до сада није одговорено.
Шешељ у програму таблоидне телевизије показивао личне карте странаца и читао њихове приватне податке
Хашки осуђеник Војислав Шешељ је у програму на прорежимској и таблоидној телевизији Информер, познатој по кршењу Кодекса новинара Србије, позивајући се на некакву „радикалску информативну службу“, причао како је у Београду „велики број шпијуна“ и онда је без икаквих последица објавио фотокопије пасоша хрватских, британских, ирских, америчких и грчких држављана који су боравили у Београду уз страшне оптужбе како су „шпијуни, страни агенти и коловође студентских протеста“, као и да „доприносе побуни на београдским улицама“ и да „дају инструкције“.
Шешељ је уз овакве оптужбе чак читао у којим хотелима су одседале поменуте особе. Да ствар буде још гора, Шешељ још изјављује како је то још „његово право“ да објављује приватне податке са овим страшним оптужбама.
Осуђен пред Хашким трибуналом
Подсетимо, Војислав Шешељ је правоснажном пресудом Хашког трибунала из 2018. године осуђен на десет година затвора због подстицања прогона, депортације и присилног расељавања и премештања Хрвата у војвођанском селу Хртковци, 1992.
Шешељ је 6. маја 1992. године одржао говор у Хртковцима, за који је Жалбено веће Механизма за међународне кривичне судове, које је наследник некадашњег Хашког трибунала, оценило да је значајно допринео прогону, депортацији и другим нехуманим делима.
Шешељ је остао на слободи у Србији, јер је одслужио казну током боравка у притвору од 2003. до 2014. године.
Screenshot / Youtube / Informer , Ustupljena fotografija
Александар Настевски Н1
