Ово је Андрија Марјановић, дечак који је победио снежну олују, ледену кишу, недаће на путу које су задесиле његове родитеље од завејаног ивањичког засеока Варјаче до породилишта у Чачку. Храбро је на свет дошао са 4,65 килограма.
Највише је обрадовао осмогодишњег брата Алексу који каже да је знао да мама Сања у стомаку носи правог Супермена.
– Мој брат је победио све, он је најмоћнији, једва чекам да дође кући. Ја сам му дао име – усхићен је Алекса док се његов отац Видан још држи за главу у неверици шта све, како каже, живом човеку може да се догоди.
– Кренули смо у Чачак јер је Сањи био заказан порођај. Беба је била крупна па су хтели да је породе пре Нове године, али пошто није било проблема у трудноћи одлучили смо да ипак сачекамо 2016. годину. Ваља се да све крене по добру од почетка године – прича Видан.
Спаковали су се и пошли на време, трудови још нису почели. Вејао је снег, било је десет испод нуле.
– Треба нам времена да се са овог брда спусттимо до пута. Возио сам полако, пробијао се али, верујте, у животу никада таква гужва није била на путу. Мећава веје, ветар завија, леде брисачи на колима. На несрећу у Овчар Бањи стаје ауто. Погледам, црево за воду испало. Вратим га али опет неће да упали. Заледио плин. Уз то снег све јаче пада, а ја размишљам шта ми је чинити- прича Видан још видно узбуђен.
– У том тренутку стаје полиција и пита треба ли помоћ. Из аута чујем дозива ме Сања, питам шта је, а она ми говори да јој је пукао водењак. Тада више није било околишања. Полиција је одмах реаговала, упалили су ротационо и кренули смо. Ја сам се трудио да будем трезвен због супруге да је не уплашим, али само моје срце зна како ми је било. Верујте, колона аутомобила је била толико дуга да је полиција морала скоро читав пут да вози левом траком, пробијајући се до породилишта. Свака им част – прича Видан Марјановић.
Иако је путовање трајало сатима, ипак су на време стигли у породилиште где је Андрија, царским резом, дошао на свет. Здрав и храбар од првог секунда живота.
Мајка Сања је пресрећна јер је драма завршена на најбољи начин, али је хвата језа када помисли шта је све могло да се догоди.
– Не смем ни да размишљам о томе. Сада ми је само важно да је мој херој ту жив и здрав. Хвала полицајцима који су помогли да данас будем поносна мајка два анђела.
Б. Бојовић Блиц
