Почетна » Драматични снимци Н1: Како највећа италијанска река полако остаје без воде

Драматични снимци Н1: Како највећа италијанска река полако остаје без воде

од Други Пишу
0 коментар

Само неколико сати вожње од Словеније удаљена је најгора суша у последњих 70 година. Воде понестаје. Моћна река По, највећа у Италији, непрепознатљива је. Пресушила је на неколико места, а суша је толико јака да мерне станице показују вредности у које се тешко може поверовати.

Италија је на рубу изузетно драматичне еколошке и економске ситуације. Најгоре је управо у низији реке По, где је кренула и екипа Н1. То подручје је важно за храну како за Италију тако и за Европу. А сада постоји претња да ће тамошњи пољопривредници производити чак за трећину мање хране, а она коју произведу могла би бити скупља и до 70 одсто. Пољопривредници гледају у небо и моле за обилну кишу. Али за крај јуна се предвиђају температуре изнад 40 степени Целзијуса.

У Италији су због изузетно тешке суше упаљени сви аларми. Неке италијанске покрајине већ су прогласиле ванредно стање. Ниски водостаји и високе температуре, које ће крајем јуна премашити 40 степени Целзијуса, гурнуле су Италију на руб катастрофалних еколошких, а тиме и економских услова. Хитно морамо да разумемо и схватимо да климатска криза већ веома конкретно утиче на наш свакодневни живот, упоyоравају италијански стручњаци.

 

Најалармантнија ситуација је на италијанском северу, само неколико сати вожње од Словеније. У низијама најдуже италијанске реке и уједно једног од највећих и најмоћнијих европских водотока бесни најгора суша у последњих 70 година. Река По остаје без воде. Пија’а је већ угрожена. На подручју овог 650 километара дугог италијанског речног тока живи 16 милиона људи, што је скоро четвртина италијанске популације.

Осим тога, долина Поа је кључно италијанско пољопривредно подручје, важно не само за Италију и њен БДП, коме област реке По доприноси чак 40 одсто, већ и за Европу у целини, због своје огромне производње хране.

Тамо су бескрајна поља кукуруза, пшенице, огромне плантаже парадајза и других усева, у које сада пољопривредници гледају са страхом, јер више не знају да ли ће успети да залију и спасу барем нешто од њих.

„Нешто овако се први пут догодило“, рекли су екипи Н1 док су описивали последице суше, какве не памте. К

Ниво реке По на појединим местима пао и за седам метара

Управо због реке По, подручје на северу земље доприноси чак трећину италијанске пољопривредне производње и стога је веома важно за цели Стари континент. Али, последњих недеља река По је непрепознатљива. Пресушује на неколико места, а суша је толико јака да мерне станице показују вредности у које је тешко поверовати. Ниво реке је на најнижем историјском нивоу. На неким местима је нижа и за четири метра, а на најугроженијим подручјима на ушћу је чак и невероватних седам метара испод нормалног нивоа.

Град Ферара је од ушћа реке у Јадранско море удаљен мање од сто километара. Када смо прошетали тамо, издалека и голим оком било је јасно шта су узроковале недеље без кише. У Ферари је, наиме, крајем маја последњи пут обилније падала киша.

Дуж речних обала простиру се велики предели песка и муља, а само траг који је река оставила подсећа на уобичајени водостај. Ситуација је слично драматична свуда у Емилији Ромањи, Ломбардији, Венецији, Пијемонту и другим подручјима које прелази река По.

Ходали смо до места где је донедавно било дно

Низак водостај још је видљивији у слепим рукавцима које река формира на кривудавом путу према делти. Један од њих налази се одмах поред Гуалтиерија, који крије знаменитости. У овом рукавцу је током Другог светског рата потонуо брод.

Зибело, како су га назвали, узеле су дубине Поа 1943. године, а посетиоци су касније потопљени брод једва могли да видети, јер су из воде вирили само прамац и предњи део палубе.

Данас, када је водостај на критично ниском нивоу, Зибело се појављује у готово целој својој величини. Види се цела палуба на којој су још за време рата била натоварена дрва, бочни прозори, па чак и зарђало сидро, које још виси са стране.

Јак пад нивоа реке довео је и кануе и мање чамце на суво, који усамљено леже на муљевитој обали. Јасно се види како се вода постепено повлачила. На удаљенијим местима је некадашње речно дно већ суво и збијено, а уз пукотине леже шкољке.

Ходали смо по њему. Тамо, где је још донедавно било речно дно.

Киша није падала већ 120 дана

У малом градићу Казламађоре ниво реке је опао за четири и по метра. Писак се на појединим местима распростире све до средине речног корита, где човек сада може да дође а да не покваси ноге. Спори ток најдуже италијанске реке најбоље се види управо на том месту, где би у нормалним условима вода свима глатко прелазила преко главе.

Меусио Берсели, генерални секретар опсерваторије за сливно подручје реке По, који је као први човек те институције, која се брине о подручју реке од њеног извора у Алпима до њеног ушћа на истоку, рекао нам је да је ова хидролошка криза толико јака из три разлога.

„Први је недостатак снега. Зими на Алпима није било довољно снега, снег је покрио 60 до 70 одсто мање површина у односу на дугогодишње просеке“. Он је додао да се снежни покривач, који је веома важан за По, није довољно дуго задржао у задовољовајућој мери и сада не напаја реку. Управо због недостатка снега, Европска опсерваторија за сушу је у мартовском извештају упозоравала на могућност велике кризе.

„Други разлог је недостатак падавина. Киша није падала 120 дана. А трећи су температуре, које су на том подручју више чак три до четири степена у односу на уобичајену ситуацију“, наставио је Берсели. И није оптимиста. Јер прогнозе за овај део Италије ускоро предвиђају температуре и до 44 степена Целзијуса.

„Осим тога треба бити свестан да је календарско лето тек почело и да је потреба за водом само још већа“, прокоментарисао је прогнозе, објашњавајући да ли се и како овакве катастрофалне суше уопште могу спречити у будућности.

Јер је ниво реке на ушћу опао седам метара и више, сада је ниво мора виши од нивоа Поа. То такође значи да се слана вода дуж корита улива у реку.

Угрожени извори пијаће воде

Тамо где је морска вода већ продрла, више није могуће наводњавати поља. И још горе: извори питке воде за приближно 650.000 људи такође су већ угрожени. Берсели истиче да продори слане воде узрокују велику штету.

„Првенствено је ово тешко јер вода неће преко ноћи постати поново слатка. Корито реке треба испирати неко време“.

Због тога је опсерваторија препоручила да се 20 одсто воде из реке, која је намењена за наводњавање пољопривредних површина, сада не захвата. Тиме желе да ублаже слани продор, иако ће то истовремено уништити приличну количину усева, значи хране.

Пољопривредници губитке већ броје у милијардама. Низак водостај доноси велике проблеме у захватању воде за наводњавање поља. Због тога су многи канали за наводњавање празни, а пумпе мирују. Мирују такође и пумпе уз поље кукуруза пољопривредникаЂанлуиђија Виоле у месту Гуссола у близини Парме.

„Пумпу сам покренуо синоћ, док је у каналу било још воде. Јутрос сам је морао искључити јер је црпила ваздух. Сада чекам, ако би се ниво случајно мало повећао, могао бих је поново покренути“, објашњава нам Виола. Због овакве несташице воде за наводњавање угрожено је 10.000 хектара у близини Гусоле, каже.

Погледајте овај кукуруз овде…

Биљке, првенствено кукуруз, на први поглед не изгледају исушене, кажемо Виоли. Али нам он показује унутрашњост поља. „Тамо је земља више песковита и слабо задржава влагу. Што више идеш према средини, биљке су ниже“, објашњава Виола, којег пријатељи зову Ђиђи.

„Неће бити кукурузних клипова и када дође време жетве, нећу имати шта да уберем“, наставља и слаже се да је ова година изузетак. „Први пут се догодило нешто овакво. Имали смо суше и раније али су канали били пуни. А ове године… Овај кукуруз, погледајте га, овај овде, ове године га уопште нисам залио“, показује на другу страну, где је већина стабљика још без малих клипова.

Са Виолом одлазимо према реци, где су смештене пумпе за воду за наводњавање. За околину Гусоле је осигурава већ скоро сто година, а ове године знатно мање. Када се спустимо до пумпних станица, све је јасно. Ниво реке је толико низак, да вода од пумпи отиче назад према реци. Пољопривредници и запослени на пумпним станицама су због тога блокирали довод и тамо довезли тракторе који погоне пумпе.

„Сада воду црпимо три пута. Најприје из реке преко привременог насипа, затим већим пумпама у акумулацију, а онда из акумулације у мрежу. Због тога потрошимо и више енергије“, каже један од радника, који се зноји на послеподневној врућини.

Трактори на насипу не мирују. Синоћ су се поквариле две пумпе, зато радници сада журе да их поправе. Успева им, мотори загрме и полако почиње да тече вода из свих седам цеви. Надају се да ће сада у систем за наводњавање можда послати нешто више воде.

Виола је цео живот пољопривредник, узгаја најразличитије врсте пољопривредних култура. Поред више врста жита, производи кукуруз, који је заштитни знак Долине Поа, па чак и пасуљ и парадајз, који продаје познатом произвођачу умака Мутти.

„Захтијевају квалитет, али га добро плаћају“, каже. Ове године га поштено брине зарада. „Када су се прошле године повећале цене хране, били смо задовољни. Мислили смо да ће ове године бити добра берба, да ћемо добро зарадити, а неће бити тако“, додаје.

Принос ће несумњиво бити мањи. Италијанско удружење пољопривредника процењује да би могао бити мањи за трећину. Цене за потрошаче ће због тога бити 60 или 70 одсто веће.

Све већа суша и у Словенији

Последице екстремне суше у италијанској долини Поа осетиће и у Словенији, јер Словенија из Италије увози добар део хране. По последњим подацима статистичко бироа (СУРС), 78 одсто све увезене салате је из Италије, одакле добијају и 31 одсто свог увезеног парадајза. Пшеницу и кукуруз увозе занемарљиво мало, иако би се већа цена сировина могла осетити код скупљих производа као што су на примјер тестенине.

У међувремену се сушни услови снажно заоштравају и у Словенији. Преко зиме пало је осетно мање снега, а мањак падавина бележи цела држава, за Н1 је изјавио хидролог Јанез Полајнар из Агенције за животну средину. Понегде је коришћење воде већ ограничено, на извору Рижане је нема више. Протоци Випаве и Ријеке су већ изједначени са најмањим јунским протоцима у дугогодишњем низу, а надлежне брину надолазећи дани јер је најављен још већи топлотни талас.

У међувремену, хидролошка криза на северу Италије већ се осећа у енергетици. Како извештава француска новинска агенција АФП, производња електричне енергије у првих пет месеци ове године у хидроелектранама реке По, опала је за 40 одсто у поређењу са истим периодом прошле године. Италијански медији чак извештавају о гашењу хидроелектрана. Воде за производњу електричне енергије понегдје више једноставно нема довољно.

А и када падне неколико капи кише, то су само мањи пљускови. „Те капљице нас само иритирају“, кажу пољопривредници, који сваки дан изнова гледају у небо и надају се обилној киши, која ће сапрати катастрофу пред којом сада дрхте баш сваки дан.

Јакоб Муровећ    Н1

Фото: Денис Садиковић

Можда ти се свиди

Оставите коментар

20 + 11 =