Србији недостаје 500 наставника математике, а декани факултета који образују просветне раднике указују на смањен упис на наставничким смеровима за физику и хемију. Ако се томе дода и мањак интереса за упис на смерове српски језик и книжевност Филолошког факултета који не могу да попуне ни буџетске квоте, оправдана је забринутост да ће ускоро зборнице остати празне а ђаке неће имати ко да учи.
У синдикату кажу да то не изненађује јер је друштвени положај наставника понижавајући.
„Није ствар овде да ми причамо о неким номиналним износима, који ће, вероватно и у том тренутку, ако дође до тог повећања, поново бити знатно испод, не само републичког просека, него знате неке врсте минимума за достојанствени живот“, каже Весна Војводић из Синдиката просветних радника.
Велики број запослених у школама у Србији нису адекватно образовани, упозоравају у синдикату.
„Пре неколико година Министарсво образовање је доста стидљиво обзнанило да готово хиљаду наставника нису стручни за предмете које предају и то се нарочито види у малим срединама унутрашњости“, наводи Војводић.
Испаштају ђаци, који имају неуједначен квалитет наставе, али и наставници који никада нису стекли знања из методике наставе и педагогије.
Поред проблема са којим се просветни радници сусрећу и упитног квалилета кадра, ђацима је тешко да се привикну на професоре који су на замени, чији систем рада је много другачији од до тадашњих професора.
Посебно збуњују различити критеријуми при оцењивању.
„Ми смо били у ситуацију прошле године, где је професор на замени био три месеца, али тотално су другачији системе имали он и наша професорка. На крају дошли смо до последњег теста, можда две недеље пре крај школске године, где је његов тест оцењивала наша професорка. Они су потпуно другачије оцењивали, потпуно другачије бодовали, и ми смо се спремали за његов тест, на ком би добила пет, али смо сви на крају добили двојка, зато што је професорка другачије оцењивала, другачије системе имају. Тако да, у таквим ситуацијама ту настане јако велики проблем“, објашњава Лаура, једна од ученица.
Како држава решава нагомилане проблеме у просвети? Србија је са 3,5 одсто БДП одвојених за образовање испод европског просека од пет процената. У Норвешкој је то издвајање чак седам одсто бруто друштвеног производа.
Ако узмемо у обзир висину укупних прихода држава са којима се поредимо, разлика је још већа. Из буџетсиих издвајања за образовање у Србији и даље 90 одсто иде за плате запослених, а према речима економиста, то није довољно да унапреди образовни систем.
„Ми морамо да знамо да је улагања у људе не само домену раста плата, негои у домену активације програма, који ће да подижу квалитет образовног процеса у нашој земљи. Значи реформа образовног процеса, квалитетни наставни план. То су ствари које не могу да се ураде у кратком року али оно што може да се уради у кратком року то је да друштво схвати колико је то важно“, оцењује економиста Дејан Шошкић.
Да су промене хитно потребне, говоре и резултати медјународног ПИСА тестирања, које раде ђаци првог разреда средње школе. Они показују да су петнаестогодишњаци у Србији функционално неписмени, да научено не знају да примене у пракси.
Стручњаци кажу да се кроз успех ученика на међународним тестирањима заправо оцењује образовни систем у Србији и указује на његове слабе тачке, које треба да покажу којим путем треба да се крећу реформе.
Текст је настао у оквиру Радионице економског новинарства у организацији Факултета политичких наука
Ауторка је студенткиња завшне године Факултета политичких наука
foto printskrinn1
Теодора Јоветић Н1
