Почетна » ЦРНОГОРСКА ВЛАДА ХОЋЕ ДА ОДУЗМЕ ИМОВИНУ СПЦ Верници и свештници браниће храмове у Црној Гори

ЦРНОГОРСКА ВЛАДА ХОЋЕ ДА ОДУЗМЕ ИМОВИНУ СПЦ Верници и свештници браниће храмове у Црној Гори

од admin
0 коментар

 

После нацрта закона о слободи вероисповести из 2015. године, који је пропао због озбиљних правних недостатака и противљења СПЦ, Влада Црне Горе изашла је са новом верзијом, али овог пута у форми предлога закона. Чињеница је, међутим, да је посреди понављање истих ставки – суштина је у тачкама које се односе на имовину. Судећи по садржају документа, власништво и укидање континуитета верских заједница и цркава као правног лица једино су због чега је закон и писан. Тако се и у најновијем предлогу изнова подвлачи следеће:

Сви верски објекти који су били имовина државе Црне Горе пре губитка њене независности и припајања Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, а који касније нису на одговарајући правни начин прешли у својину неке верске заједнице, биће препознати као државна имовина“.

„Блиц“ је имао увид у пропис чији је пун назив Предлог закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница у Црној Гори, а који је Влада у Подгорици утврдила на седници 16. маја. Упоређујући га са пропалим и одбаченим нацртом из 2015, може се рећи да је готово идентичан. Ранији документ је тада због грубе мањкавости и правно спорних одредби повучен из процедуре пред Венецијанском комисијом. Сада је на столу поново документ који је у појединим деловима исти, а делом још спорније написан.

Овим власт у Подгорици изнова улази у дуел са СПЦ и њеним верницима – грађанима Црне Горе.

У самопрокламованој црногорској цркви презадовољни су законом и наводе да ће држави наводно припасти 12 квадратних километара земљишта, неколико стотина цркава и више десетина манастира.

Закон црногорских власти, међутим није споран само када је реч о одредбама које се тичу имовине. Замерке закону који Влада Црне Горе настоји да усвоји крећу од чињенице да до данас тамошње власти нису покренуле стварни дијалог са онима на које се закон и односи – црквама и традиционалним верским заједницама. У припреми закона нису учествовали управо они којих се и тиче, а владини функционери су разговор са представницима СПЦ, односно Митрополије црногорско-приморске, описивали као „акт добре воље“, а не обавезу пре усвајања прописа. СПЦ никада није била члан радне групе за израду закона, а није се консултовало ни са експертима.

Председник Правног савета Митрополије црногорско-приморске СПЦ, отац Велибор Џомић, каже за „Блиц“ да предлог закона више личи на политички памфлет и писан је за политичку употребу.

– Дух закона је такав да су његови творци третирали првенствено СПЦ, али и друге традиционалне верске заједнице у Црној Гори, као криминалне организације које су на наводно сумњив начин стекле право својине, али не на фабрикама или другим добрима, него над храмовима као богослужбеним објектима. То је понижење какво никада ниједна верска организација није доживела и то у земљи која је у транзицији и која је оптерећена тим питањем – истиче Џомић. Он додаје да је „реч о једном антиевропском и неусаглашеном документу са међународним стандардима“.

– Првенствено, не може се питање имовине решавати законом о слободи вероисповести. Предлог који је утврдила Влада Црне Горе изазвао је огромно узнемирење православних верника у Црној Гори. Исти је случај био и 2015. са нацртом закона, а садашњи предлог је у појединим деловима гори од претходног и за 30 одсто – каже председник правног савета Митрополије.

Истиче да предлог закона потире елементарну правну сигурност и овакав не може да допринесе владавини права.

– У највећем делу је у супротности са смерницама ОЕБС-а из 2004. и 2014. Предлог закона је неморалан јер уместо да се разговара о повраћају имовине која је одузета Цркви после Другог светског рата, овим предлогом закона се та неправда продубљује и цркве и верске заједнице се и даље лишавају права на реституцију и обештећење – наводи он.

Отац Велибор Џомић, као правни саветник Митрополије, каже да ће на адресу Владе Црне Горе, стручне и најшире јавности бити упућене „врло озбиљне примедбе“.

– Сматрам да Влада Црне Горе треба да стане са оваквим приступом. Неопходно је успоставити дијалог и, на крају крајева, затражити и међународну правну помоћ експерата како би Црна Гора добила модеран и применљив закон о слободи вере и правном положају верских заједница – поручује Џомић.

Спорна одредба закона је и у покушају да се практично изједначе традиционалне верске заједнице и цркве са онима које ће се тек оснивати. Тако се законом врши „правна ликвидација“ верских заједница, односно раније стеченог правног статуса. Закон је недоречен и непрецизан, што оставља простор за махинације и кад је реч о верским заједницама са седиштем ван Црне Горе.

У Црној Гори СПЦ има три субјекта – Митрополију, Епархију будимљанско-никшићку и Епархију милешевску, која је делом на територији Црне Горе. На Сабор 15. јуна позван је верни народ, свештенство и монаштво из све три епархије.

Без одговора на примедбе

До сада је СПЦ поднела примедбе на 50 страница на које нико од надлежних није ни одговорио. С друге стране, црногорски министри својим изјавама потврђују тврдњу СПЦ да јој се настоји одузети имовина настала до 1918. Примера ради, министар Мехмед Зенка казао је да се „спрема решење да се држави врати имовина која јој је припадала до 1920“.

Непризната ЦПЦ задовољна

Предлог закона о слободи вероисповести непризната црногорска црква поздравља. Из тзв. ЦПЦ поручују да ће „незаконито преведена имовина бити враћена Црној Гори”. По представницима тзв. ЦПЦ, закон је све добро решио, а посебно питање имовине. Из Исламске верске заједнице поручују да закон неће утицати на њих јер су све градили на вакуфском земљишту и додају да „закон не може ни у једној мери бити усмерен према Исламској заједници“.

Жељка Јевтић  Блиц

Можда ти се свиди

Оставите коментар