Синод Српске православне цркве саопштио је јуче да је предлог закона о истополним заједницима неприхватљив за Српску православну цркву “јер је огромна већина предложених одредби у супротности са Јеванђељем Христовим и свеукупним искуством и праксом Цркве”.
“Недопустиво је изједначавати истополне заједнице са браком и породицом”, наведено је у саопштењу.
Синод је изразио сагласност да постоји потреба за остварењем одређених личних, имовинских и других права оних које третира наведени нацрт закона, али да постоји “могућност да се она у правном поретку Србије остварују у потпуности административним путем, без задирања у брачно и породично законодавство”.
Програмски директор за Европу у организацији Цивил рајт дифендерс Горан Милетић, који је члан радне групе за израду Закона о истополним заједницама, каже за Нова.рс да је став Синида СПЦ погрешан у делу у ком истиче да је у питању брак.
“Овим законом се не регулише брак, тако да се брак нигде и не помиње, као ни усвајање деце”, истиче Милетић.
Поздравља разумевање Синода СПЦ да треба да се регулишу одређена права у истополној заједници, али истиче како у СПЦ не разумеју да те стари не могу да се регулишу по нечијем нахођењу, већ у складу са правним системом.
“Наш правни систем за неке животне ситуације даје одговоре у Породичном закону. Неки принципи породичног права морају да се примене, неке ствари не могу другачије да се регулишу”, објашњава.
На питање да ли би СПЦ могла да утиче на то да закон буде одбачен, одговара да не би требало.
“Српска православна црква у формалном смислу не би требало да утиче на усвајање закона јер је одвојена од државе, али да фактички тај утицај није искључен”, каже.
Подсећа да је СПЦ 2009. године успела да утиче на то да се Закон о дискриминацији повуче из процедуре.
“Тада је владика Иринеј звао председника Тадића, а он звао премијера и повукли су закон из процедуре дан пре доношења. И онда су због читаве халабуке у медијима вратили закон у процедуру 25 дана касније да би био усвојен у истом облику”, подсећа и додаје:
“Надам се да сада, 12 година касније, нећемо имати сличне догађаје, да СПЦ на сличан начин утиче, и то само због неразумевања садржаја закона. Јер је из саопштења јасно да они не разумеју шта у закону пише.”
Напомиње да радној групи за израду закона до краја јавне расправе нису стигле примедбе из СПЦ, па је нејасно шта они тачно предлажу.
Ђеновић: СПЦ може да стопира закон
Верски аналитичар Драшко Ђеновић са друге стране сматра да Српска православна црква може итекако да утиче на то да Закон о истополним заједницама не буде усвојен.
“СПЦ може у крајњој линији да искористи своје црквено право да свим народним посланицима, верницима Српске православне цркве који буду гласали за закон да епитимију, а она може ићи дотле да имају забрану црквене сахране. Као што је урадио патријарх Варнава са народим посланицима који су 1937. године гласали за конкордат са Ватиканом”, каже.
Сматра да је предложени закон тешко прихватити јер је у директој супротности са учењима свих хришћанских цркава, али и других верских заједница.
“Ми немамо ни једну верску заједницу која се за то залаже. Јеванђеље каже да је то грех, један од смртних грехова. Према томе, црква воли грешника али мотри на грех. Она неће да осуди онога ко је ЛГБТ, али ће учинити све да то не буде званични део”, каже и додаје:
“Мислим да ће и муслимани устати против закона. Папа је такође изнео став о истополним браковима, да католичка црква не може да благосиља истополне заједнице и бракове. То већ показује да је она против.”
Каже да то што је за сада по том питању иступила само Српска православна црква не значи да она није контактирала и друге верске заједнице и да друге неће исказати исти став. А то што СПЦ до сада није ње вукла никакве радикалне потезе, како каже, не значи да неће, уколико закон буде био близу усвајања.
Јавна расправа о предлога закона о истополним заједницама завршена је и сада је у току разматрању примедби и састављање коначне верзије која ће прво бити послата надлежном министарству на разматрање, затим Влади и уколико прође те две инстанце, Скупштини Србије на усвајање.
Милена Илић Мирковић Нова
