Сетом од девет правилника, које је потписао министар здравља Златибор Лончар, који за осам дана ступају на снагу, строго су дефинисани критеријуми ко може бити донор и ко може и под којим условима да користи репродуктивни материјал из наше или страних банака. Али биће потребно време да то заживи у пракси.
Доктор Весна Ракоњац, в. д. директора Управе за биомедицину, рекла је „Новостима“, да је та банка у фази формирања, али да не треба очекивати да ће „већ сутра моћи да се донирају или позајме репродуктивне ћелије донора“:
– Један од следећих корака биће промоција донорства репродуктивних ћелија. У међувремену треба решити, рецимо, ко ће и у којој мери „покривати“ трошкове анализа за доноре које ће морати да обаве донори, за које су критеријуми врло строги.
Предвиђено је да Банка пре избора и чувања ћелија уради све лабораторијске тестове како потенцијалних давалаца, који за то неће добијати никакву надокнаду, тако и оба партнера од чијих ћелија се ствара ембрион. Полне ћелије моћи ће да донирају мушкарци до највише 40 година, и жене између 21. и 34. године.
Пристанак за даривање ћелија мора се дати писано, али се може и повући, када се ћелије одмах униште. Давалац нема ни права, ни обавезе према детету рођеном од његовог биолошког материјала.
Мајка детета је, по закону, жена која га је родила иако је јајна ћелија позајмљена, а отац је њен муж или ванбрачни партнер, и у случајевима када су коришћени сперматозоиди донора. Дете зачето из донираног материјала, када наврши 15 година, моћи ће да добије податке од медицинског значаја, али донор остаје анониман.
– Законом је предвиђена и могућност увоза и извоза репродуктивних ћелија, иако се претпоставља да би из наше банке могле да се задовоље потребе за биолошким материјалом, али се водило рачуна и о томе да се може појавити пар који по медицинским индикацијама неће моћи да добије одговарајућу ћелију из наше базе – каже др Ракоњац.
– Циљ нам је да што пре успоставимо систем увоза како би се изашло у сусрет брачним паровима пре него што направимо резерве ћелија у нашој банци да не би и даље ишли у иностранство. Остало је још отворено и питање трошкова. Идеја је да паровима који се лече од стерилитета у складу са финансијским могућностима РФЗО омогући да то раде о трошку осигурања, али је питање колико ће држава моћи да финансира донирање ћелија и поступак биомедицински потпомогнуте оплодње ако разлог није лечење стерилитета, него је, рецимо, жена без партнера. Већ у петак имамо састанак са представницима РФЗО на те теме.
Ко може бити донор
Донор мора да буде здрав, да није уживалац наркотика, алкохола и цигарета, да нема аналне сексуалне односе, да се у последњих 12 месеци није тетовирао или стављао пирсинг, да не одступа од стандарда тежине и висине, а за мушкарце и да имају нормалан спермограм, а мораће да приложи резултате лабораторијских анализа.
Донори, рецимо, не могу бити власници, лекари и други запослени у установи у којој се обавља ВТО.
