На последњем збору Кривељу одржаном на Дан државности, осим градоначелника Бора, поново се није појавио нико из компаније Зиђин, каже репортерка Нове С Катарина Голубовић. Осим сазнања да ће за највише пет година њихово село бити измештено на нову локацију, мештани су остали без одговора на бројна питања. Једини одговор су добили да ће 99 одсто, како је рекао градоначелник Бора Александар Миликић, бити укинута истражна права на територији града Бора.
Мештани су очајни.
„Ушли су ми у имање, нису ми надокнадили, нису платили, ушли вез питања, срушили све. Имао сам башту, поток, воду, и ником ништа“.
„Минирање 24х дневно, апсолутно не може да се живи, то проузрокује пад конструкције, то је наше приватно власништво, то никог не занима“.
„У том делу где сам ја пресељен, најчистије место било у Кривељу, сада перем кола увече, а ујутру се не види од прашине. И онда ту нема живота. Тражили смо да дођу Кинези, да постигнемо неке договоре, они се не појављују. Можда су они у праву, држава је продала, неке уговоре написала, нисмо ми против тога, јер и наша деца ту раде, али морају да имају слуха, јер су у питању људски животи“.
„Ситна прашина се појављује чак и у Бугарској“.
„Велики број нашег становништва је умро од канцера, разлог зашто се то дешава је управо ово на чему стојимо, арсен и други тешки метали“.
Састанак радне групе је 22. фебруара.
Снежана Живковић каже да је важно да састанак радне групе буде у Кривељу.
„Представници радне групе, која укључује представнике министарстава енергетике, финансија, грађевине, дођу у наше село, да виде под којим условима живимо, да закључе да ли је уопште овде више могуће живети и колико“, каже она.
Тамара Новаковић из удружења „Борани се питају“ каже да Кривељ као Кривељ има један дугорочан већ проблем који датира од седамдесетих година.
„Они сада више не желе да се парцијално селе, имају један конкретан захтев да се село у целости премести“, каже она.
Компанија је, каже она, та која је „на овим просторима фактички узурпирала апсолутно сва истражна поља“.
„Упада људима на плацеве, ради свакакве криминалне радње, које уопште нису у складу са законом Републике Србије, тачка пуцања где кинеска компанија не поштује цене наше пореске управе, самим њиховим недоласком на било који збор мештана села, показује да они за сарадњу нису расположени“, каже она.
Каже да је однос власти на локалу према њима исти као и на државном нивоу.
„Углавном се то своди пред неку политичку кампању, неке изборе, дођу, обећавају свашта људима, где људи у свој тој муци буду понесени тиме и почну да верују у такве ствари, међутим, убрзо након избора све то пада у воду“, каже она.
Каже да је она родом из Кривеља, али да сада живи у једном приградском насељу.
„Ми овде живимо поред једног окна, опкољени и окружени окнима за потребе рудника јаме, свакоднецно се суочавамо са минирањем, пуцањем наших објеката, највише страхујемо и кад нам се сруше куће да ће доћи до тровања, а плус најављују и повећање производње“, каже она.
Сви, каже, имају један заједнички проблем, а то је проблем са несарадњом са локалном самоуправом и несарадњом са компанијом Зиђин.
„Овде је више живот немогућ, а тек ће бити немогућ кад крену са форсирањем производње“, каже она.
Истиче да се, ако њихови захтеви не буду испуњени, планира одлазак пред Владу Србије.
„Ја заиста верујем да имамо подршку људи широм Србије, захваљујући Н1, Новој С, Ради Ђурић која је направила феноменалан документарац Мнра мја, где су људи широм Србије могли да виде са чиме се му суочавамо и како живимо“, каже она.
Додаје да су увек били уз људе из Јадра и Рађевине.
„Са свим проблемима саосећамо, нисмо желели ниједног момента да дођу у нашу ситуацију. Наша ситуација датира од седамдесетих, када се налазиште преселило на територију села Кривељ“, каже она.
