Зоран Дробњак потврдио је за МОНДО да је време за рушење популарног „Панчевца“, да је мост стар и да ће у наредне три или четири године у његовој близини нићи нови мост. Иако се претходних година говорило о санацији и реконструкцији, директор „Путева Србије“ рекао је да је то немогуће и потпуно неисплативо, будући да је мост оштећен све до самог темеља.
Дробњак је рекао да је рушење моста неопходно, али да ће се пре тога направити нови мост који ће заменити „Панчевац“. Још увек се не зна тачна локација новог моста и колико ће бити удаљен од Панчевачког.
„Сада треба да почне израда новог пројекта. Треба да постигнемо да функционишу све саобраћајне везе без икаквог прекида за време трајања радова. Панчевачки мост је веома стар, проблем је сваки део моста, стубови, чак и темељ. Санација је немогућа и не треба бацати паре на то“, рекао је Зоран Дробњак.
Према његовим речима, сваки стручњак који тврди да мост не треба рушити и да је боље урадити санацију, не разуме се у овај пројекат.
„Када је мост стар толико колико је Панчевачки, када има више од 60 година, санације се врло ретко раде. То смо урадили на Газели, на мосту који је био стар 30 година и то је коштало 55 милиона евра. Тамо није постојала алтернатива нити место за нови мост. Панчевачки мост ће се повремено санирати како би био функционалан док се нови не изгради, али он се не може потпуно санирати. За све ово ће сигурно бити потребно неколико година и радиће се у сарадњи са Градом Београдом, државом и предузећима за изградњу“, објашњава Дробњак.
В.Д. „Путева Србије“ такође је рекао да је неопходно више стручне снаге, руководиоца грађевинским машинама и занатских радника који би били присутни на изградњи путне инфраструктуре и мостова. Додао је да на обилазницама око Београда постоје проблеми и да се у правцу Панчева уз тешкоће ради тунел, због проблема са регулисањем саобраћаја током изградње.
Још 2006. године детаљним прегледом бетонских реконструкција утврђен је велики број оштећења, док су 2008. уочена још већа погоршања и то на основним конструктивним елементима. У октобру прошле године обновљена је јавна набавка за израду техничке документације за рушење и изградњу прилазних конструкција Панчевачког моста. Како се наводи у документацији, отклањање одређених оштећења сврстано је у хитне мере, док су надлежни још тада потврдили да су мост преко Дунава, као и његове прилазне конструкције, увелико су “зреле” за обнову.
ЈП „Путеви Србије“ тада је расписало јавну набавку за израду техничке документације за рушење и изградњу прилазних конструкција на десној обали Панчевачког моста, на потезу од Богословије до Крњаче. Како се наводи у званичној документацији, процењена вредност јавне набавке је до 70 милиона динара без пореза на додату вредност.
У документацији коју је објавило ЈП “Путеви Србије”, наводило се да су они који се јаве на позив, у обавези да решење дају у складу са одредбама три Плана детаљне регулације. У питању су план простора између Булевара деспота Стефана, Улице митрополита Петра, Драгослава Срејовића и Мије Ковачевића, са денивелисаном раскрсницом “Панчевачки мост”, као и План детаљне регулациије саобраћајнице Нова Дунавска, од Панчевачког моста до пута за Аду Хују и дела подручја за Аду Хују.
„Пројектом 2007. год. предвиђене су интервенције на готово свим елементима мостовске конструкције изузев темеља. Разлози за овако широку санацију леже у генерално лошем стању конструкција и пројектованом проширењу саобраћајног профила чиме је повећан интензитет сталног оптерећења. Радови по овом пројекту 2007. год. нису започети“, истиче се у конкурсној документацији.
Након тога је прегледом 2018. године констатовано ширење оштећења које је предмет пројекта санације, те из тога проистиче и потреба да се пројекат иновира. Отклањање одређених оштећења евидентираних овим прегледом сврстано је у хитне мере. Као неки од кључних проблема наводе се прекинути каблови, оштећење бетона, арматуре, ребара, греда и стуба.
Према мишљењу појединих грађевинских инжењера, уместо рушења мост треба да се ојача, реконструише, а можда и прошири.
„Рушењем се пресеца главна комуникација, а овај правац према Банату посебно је важан. Када је реч о челичним конструкцијама, оне су добре због тога што увек могу да се ојачају где су ослабиле, а ни сами стубови моста нису проблем уколико је потребно њихово ојачање. Могу да се набију нови шипови, да се направи прстен око темеља и капа која све то обједињује. Уосталом, Панчевачки мост, уколико би се појачали стубови, могао би да се прошири за додатне траке. Он има одличну локацију и пролазне путеве. Домаћинско понашање било би да се уради ојачавање и проширивање Панчевачког моста и то тако да се та реконструкција одвија без прекида саобраћаја преко њега“, тврди за медије Љуба Костић, грађевински инжењер.
Панчевачки мост један је од два моста који се налазе на Дунаву, а првобитни назив “Мост краља Петра Карађорђевића” добио је по свом неимару. Још 1935. године свечано га је отворио кнез-намесник Павле Карађорђевић. Мост на Дунаву није преживео Други светски рат, јер га је на самом почетку рата срушила југословенска војска у ноћи између 10. и 11. априла 1941. године, са намером да успори напредовање нациста. Обновљен је 1946. године, а први воз преко њега прешао је 7. новембра исте године, док је друмски део пуштен у саобраћај за најзначајнији празник ондашње Југославије, 29. новембар.
