Почетна » Статус домаћина у Србији има свега 15.000 мушкараца

Статус домаћина у Србији има свега 15.000 мушкараца

од admin
0 коментар

 

Исти извор наводи и да су мушкарци у Србији два пута чешће на директорским или функционерским позицијама од жена, као и да је међу запосленима који имају обавезу да контролишу нечији рад 58,7 одсто мушкараца, а тек 41,3 одсто жена.

Предрасуде и традиционално вредновање мушког рада и овај 19. новембар, Међународни дан мушкараца, који се обележава под слоганом „Бољи односи између жена и мушкараца“, мушкарци у Србији дочекују боље позиционирани на тржишту рада, а што најбоље илуструју подаци о образовном статусу са једне и позицијама на тржишту рада, са друге стране.

Поменута Анкета о радној снази показује да су жене образованије, односно да предњаче када је у питању високо образовање, што се онда не пресликава на тржиште рада, односно високе менаџерске или руководеће позиције које доминантно припадају мушкарцима.

– Тешко је одговорити тачно на питање зашто је на руководећим позицијама више мушкараца него жена, али чињеница је да и то чини разлику када су зараде у питању, јер нека традиционално женска занимања су слабо плаћена, а опет на руководећим позицијама које су боље плаћене је више мушкараца. Верујем да су у питању предрасуде и традиционално вредновање мушког и женског рада – каже за сајт Послови Инфостуд Драган Тодоровић, председник Савеза самосталних синдиката Београда.

Такве предрасуде нису специфичност традиционалног Балкана, нити Србије, пошто подаци из Холивуда показују да су најтраженији глумци готово два пута више плаћени од глумица, док је својевремено урађено истраживање међу директорима мултинационалних компанија у САД-у потврдило сумње да међу генералним директорима има више мушкараца са именом Џон него жена укупно. Мушкарци су, показује и Анкета о радној снази, а потврђује и наш саговорник, доминантно заступљени у занатским пословима, грађевинарству, рударству, металском комплексу, војци, полицији, транспорту…

– Не може се рећи да се положај мушкараца знатно разликује од положаја жена. Мушкарци, због физичких предиспозиција, можда имају мало већи избор послова на тржишту рада – каже Тодоровић, наводећи да они из разговора са радницима не стичу утисак да су мушкарци на било који начин дискриминисани у послу.

Конкуришу на посао комерцијалисте и оператера.

Са друге стране, Сарита Брадаш, из Фондације Центар за демократију каже да су и мушкарци, као и жене изложени родној дискриминацији.

– Изложеност жена дискриминацији је раширенија него мушкараца, тако да се истраживања углавном баве узроцима дискриминације жена. Подаци из извештаја Повереника за заштиту равноправности за 2020. годину показују да су током те године Поверенику 63 жене и 29 мушкараца поднело притужбе по основу пола као личног својства при чему се највише притужби односило управо на област рада и запошљавања.

Нажалост, оно што недостаје последњем истраживању Повереника о дискриминацији на тржишту рада јесу родно разврстани подаци на основу којих бисмо могле стећи увид у то колико жена и мушкараца је било дискриминисано због пола приликом запошљавања, на раду или приликом прекида радног односа.

Сваки оглас у којем се за неки посао траже искључиво мушкарци или жене је дискриминаторан, а то је прво искуство које и жене и мушкарци имају са родном дискриминацијом на тржишту рада – каже она.

Брадаш наводи да су треднови годинама непромењени, те да разлике које постоје између мушкараца и жена и даље опстају: јаз у стопама запослености, неактивности, зарадама, доминација мушкараца на руководећим местима…

– Не мења се ништа ни у јавним политикама у области запошљавања што илуструје и податак да пројектоване циљне вредности указују на планирано повећање родних неједнакости и родног јаза на тржишту рада у погледу запослености и активности – закључује она.

Подаци о посети сајту Послови инфостуд показују да су за првих 10 месеци ове године у посети доминирале жене, са 56,7 одсто, у односу на 43,3 одсто мушкараца.

Мушкарце који су преко нашег сајта тражили посао највише је занимала трговина и продаја, па је њих 43 одсто конкурисало за ове послове, а ту су затим и администрација (21 одсто), транспорт (20 одсто), магацин (16 одсто), ИТ (13 одсто).

Три најзаступљенија занимања међу мушким кандидатима од почетка ове године до почетка новембра била су комерцијалиста, оператер у кладионици и референт набавке.

Убедљиво највећи број мушких кандидата имао је завршену средњу школу и више од 10 година радног искуства.

Данас Онлине

Можда ти се свиди

Оставите коментар

5 × three =