После годину дана штрајка у фабрици пластичних браника за Фијат 500Л, запослени су и даље на „мртвој тачки“, у најкраћем за наш портал описује тренутну ситуацију Зоран Миљковић, председник Штрајкачког одбора Фијат пластика.
Он каже, да је за ових годину дана, Фијат као страни инвеститор, показао „сву бахатост и безобразлук“, као и да је очигледним кршењем закона Србије, „свима ставио до знања да може да рад шта жели“, а да за своје поступке пролази некажњено.
Подсећа да су из фабрике у штрајку, како каже, потпуно противправно изместили производне машине и упослили друге раднике да раде на њима, а синдикалним лидерима забранили улазак у фабрику, чиме су прекршили Закон о штрајку.
Ни преговори који су уз посредство државне Агенције за мирно решавање радних спорова вођени у септембру прошле године, нису уродили плодом. Очекивања радника у штрајку, да ће уз медијацију државе доћи до жељеног циља, завршила су се игнорисањем менаџмента по свим њиховим захтевима.
Миљковић изричио наглашава, да у својим захтевима ниједног тренутка нису тражили повећање плате или другачије услове за рад, већ искључиво да им се износ регреса врати на ниво из децембра 2020. године.
Подсећамо да су у синдикату тада за наш портал изјавили, да је Фијат једнострано донео одлуку о смањењу регреса од 1. јануара 2021. чиме су зараде запослених драстично умањене. То је, кажу они, била својеврсна казна, јер је синдикат одбио да потпише Колективни уговор, којим се између осталог радницима забрањује право на штрајк.
Због смањење регреса, у фабрици је покренут прво штрајк упозорења, а касније је дошло и до генералне обуставе рада.
Штрајк покренут због „закидања“ од 30.000 евра на годишњем нивоу
„Све што смо овим штрајком тражили је да нам врате регрес који су смањили, а то је према нашој грубој рачуници око 30.000 евра за све раднике на годишњем нивоу. Понављам, за све раднике. То за Фијат нису никакве паре. Они једноставно показују бахатост, осионост и хоће да демонстрирају моћ, како убудуће нико не би могао да штрајкује и да им тражи боље услове и веће плате. Док нису изместили машине из наше фабрике, штета коју су трпели због штрајка износила је између 40 и 50 хиљада евра на дневном нивоу. Свесно су трпели штету како би нас ућуткали, а држава им је дозволила да то раде“, огорчено прича Миљковић.
Фијат је у априлу 2021. „кришом и преко ноћи“, како су тада објашњавали у синдикату, изместио машине за монтажу пластичних браника и упослио друге раднике. Тада су у Штрајкачком одбору, својим ранијим захтевима додали и хитан захтев да се машине врате у првобитни погон и више пута тражили од министарке рада Дарије Кисић Тепавчевић да наложи инспекцијски преглед и враћање машина.
Данас, скоро годину дана касније, машине су и даље ван фабрике, а инспекција је, наводи наш саговорник, у фабрику долазила „само ради реда“. Објашњава да је то била „класична фингирана инспекција“, током које није разматрана њихва пријава о измештању машина, већ су, тврди он, инспектори гледали систематизацију радних места и којекакву папирологију.
Миљковић је става, да је држава таквим понашањем показала да је Фијат „изнад наших закона“, те да је нереаговање државе на измештање машина током штрајка „невиђен случај у Европи“.
„Да наша власт жели да реши ово питање, све то би било завршено у року од 24 сата. Очигледно је да њима из неког разлога одговара овај статус кво. Када сам у преговирима рекао министарки Кисић Тепавчевич, да она може само једним телефонским позивом да изда налог инспекцији да утврди чињенично стање, она ми је одговорила „да за то мора да пита више инстанце“. А сви знамо ко је виша инстанца. Она то једноставно не сме, такав сам утисак стекао, јер нема одобрење државног врха“, рекао је председник Штрајкачког одбора.
Миљковић је на крају најавио да запослени у Фијат пластику неће одустајати од штрајка, док, како каже, не буде решен на овај или онај начин.
„Или ће да нам врате оно што су нам узели, или да нас све противправно отпусте, па да борбу касније наставимо на суду. Ми стати нећемо. Вештачки су од нас направили технолошки вишак, седимо код куће, а исплаћују нас. Уопште ми није јасна таква рачуница и сумњам да њихово бахаћење плаћа држава, односно сви ми грађани ове земље. Ми само желимо да радимо у фер условима и да адекватно будемо плаћени за свој рад“, закључио је Миљковић.
Александра Петровић Нова
