У току јучерашњег дана одржана је јавна расправа о овом документу у Новом Саду, два дана пре тога нацрт је био разматран у Нишу, а круг се окончава сутра у Београду.
Брзина којом се усваја један системски закон изненадила је представнике цивилног сектора који прате ову тематику.
Како за Данас каже Бојан Елек, истраживач Београдског центра за безбедносну политику, нацрт се крајем августа, испод радара појавио на интернет страници министарства, без икакве претходне најаве да МУП планира усвајање новог закона.
– Ми смо били збуњени, пошто је и план Владе предвиђао измене постојећег Закона о полицији, а не нови закон. И сада није јасно због чега су одлучили да усвоје нови закон, када измене које он предвиђа нису толико опсежне да нису могле да буду обухваћене изменама закона, истиче Елек који је и координатор Националног конвента за преговарачко поглавље 24. Он додаје да Конвент, платформа за сарадњу невладиног сектора и државе у оквиру приступних преговора са ЕУ није била консултована о овом документу.
И поред кратког времена за анализу нацрта, Елек истиче неколико одредби које би могле да буду проблематичне из угла заштите права грађана.
Ту посебно наглашава члан закона који забрањује објављивање података о службеном лицу које примењује полицијска овлашћења.
Закон за кршење ове одребе предвиђа и прекршајне казне у распону од 30.000 до 200.000 динара.
– То би практично могло да значи да нико не може да објави идентитет полицијског службеника који је, рецимо, злоупотребио своја овлашћења и применио прекомерну силу. Такође, у истом члану се наводи да ће полицаци бити идентификовани скупом слова и бројева, што би могло да значи да ће се одустати од тога да на свакој униформи стоји презиме полицијског службеника. Оваква решења би значајно могла да угрозе права грађана, наводи Елек.
Он похваљује напоре аутора нацрта да раздвоје министарство од дирекције полиције које се бави оперативним радом, али и наглашава да сумња да ће та деполитизација да се задржи и у пракси.
– Међународне организације и цивилни сектор су упућивале критике због превеликог утицаја министарства на оперативни рад. Међутим, иако је формално разграничен оперативни део, суштинска аутономија полицији није омогућена, пошто министар и даље има овлашћења да тражи посебне извештаје о раду полиције и да издаје обавезна упутства у вези са радом. То што у нацрту пише да се то не сматра утицајем на оперативну независност полиције је само покушај да се политички утицај маскира, каже Елек.
Нешто више времена за анализу нацрта од представника цивилног сектора имали су представници полицијских синдиката који су своје примедбе могли да изнесу током два засебна састанка са представницима министарства.
Вељко Мијаиловић, председник Полицијског синдиката Србије истиче да закон није црно-бели и да постоји доста добрих ствари, али и да постоји потреба за извесним корекцијама.
– Ми смо своје примедбе изнели на састанку са људима из министарства и рекли су нам да ће их узети у разматрање. Да ли ће их и уважити видећемо када изађу са коначном верзијом, каже Мијаиловић.
Основну замерку, представници Полицијског синдиката Србије имали су на члан који дефинише посебне случајеве за престанак радног односа.
Наиме важећи закон предвиђа престанак радног односа у случају правоснажне пресуде у кривичном поступку, уколико казна износи најмање шест месеци затвора условно.
Нови нацрт уводи и додатну категорију, радни однос полицијском службенику престаје и у случају да му прекршајни суд изрекне казну затвора за прекршај са елементима насиља.
– Овакво решење ће довести до тога да ће полицијаци размишљати да ли уопште да интервенишу у појединим случајевима. Било је случајева где је служба одобрила употребу одређене мере принуде, али да је онда суд одлучио против тог службеника. Сада са могућношћу губитка посла и због прекршајне осуде, полицајци ће бити принуђени да добро размисле да ли уопште да интервенишу и ризикују да буду тужени. Последица тога биће смањена безбедност грађана, наводи Мијаиловић.
Нацрт закона о унутрашњим пословима требало би да замени постојећи Закон о полицији. Овај закон донет је 2016. године и у међувремену је два пута мењан.
В. Јеремић Данас
