У Србији има нешто више од 1.660.000 корисника пензија, а просечна пензија износи 30.978 динара.
Надежда Сатарић из Удружења „Амити“ каже да је тешко дати одговор на питање како живе пензионери у Србији.
„Онима који имају пензију преко 50.000 динара је лагодније и они могу нормалније да састављају крај са крајем, али таквих је нажалост тек 11 одсто. Потпуно је друга прича са пензионерима који имају пензије испод просека, а таквих је 60 одсто“, истиче Сатарићева.
Наглашава да је свакако најтежа ситуација за оних 30.000 пензионера који примају пензије испод 15.000 динара, ако им је то једини редовни месечни извор прихода.
„Ти људи практично животаре. Они не могу себи да приуште ни месо једном недељно, не могу да купе све потребне лекове, не могу да приуште ортопедска помагала која су им потребна, не могу да приуште медицинске процедуре. Са непланираним трошковима не могу да изађу на крај“, наводи Сатарићева и истиче да је највећа мука што многи немају да плате ни грејање.
Пензионери су поднели велики терет фискалне консолидације. Касније су уследила повећања пензије и једнократне новчане помоћи, последња у износу од 20.000 динара.
Надежда Сатарић каже да је једнократна новчана помоћ коју су пензионери у неколико наврата добијали фантастично много значила и обрадовала све пензионере – чак и оне који имају високе пензије, али поготово оне којима је износ помоћи већи од пензије.
„Ипак, мој лични став је да треба направити неку градацију и већу помоћ фокусирати на оне најсиромашније или оне који су у највећем ризику од сиромаштва. Не треба се много фокусирати на оне који имају високе пензије иако је њих најмање“, каже Сатарићева.
Истиче да ће једнократна помоћ увек добро доћи, али да је јако важно инвестирати више у инфраструктуру, посебно медицинску.
„Не можемо дозволитит да у појединим регионима нема магнетне резонанце. То је много важно за старије људе и за пензионере, да имају логистику и да могу да оду код лекара. Треба у то више улагати“, сматра Сатарићева.
Једно од истраживања носи назив „Добро чувана породична тајна: злостављање старијих особа“, а Надежда Сатарић каже да је насиље које старији трпе заиста најбољ чувана породична тајна.
„Најчешће злостављање, занемаривање њихових потреба, психолошко насиље или економско искоришћавање врше чланови породице или они који су најближи старијим особама. Њих је срамота да то признају, страх их је јер зависе од млађих који су око њих“, објашњава Сатарићева.
Истиче да пензионери немају ни довољно поверења у институције које треба да их заштите, а да неки и не знају коме треба да се обрате за помоћ и колико је то важно, док они из најстаријих генерација често сматрају да је нассиље које трпе нормална појава у породици.
Живот старијим особама и пензионерима отежао је и коронавирус. Многи су суочени са финансијским и здравственим потешкоћама. Приступ здравственим услугама им је ограничен, осамили су се, недостаје им друштва, а многи имају и проблема са деменцијом.
