Србија тренутно добија скоро 70 одсто своје електричне енергије из угља, али се обавезала да ће га потпуно укинути до 2050. Да би испунила тај циљ, мора да укључи нуклеарну енергију у енергетску мешавину, уз више енергије из обновљивих извора. Одлука о избору партнера за сарадњу у нуклеарној енергији би за званични Београд могла да буде најава куда Александар Вучић жели даље да поведе Србију. Као проблем који је довео до тешкоћа у електроснабдевању 2021. Вучић је навео и то што у Србији постоји 920.000 дрвених бандера, које су падале под снегом, и најавио њихову замену.
Премијер Северне Македоније Христијан Мицкоски изјавио је да ће предстојец́а зима бити изазовна у сектору енергетике јер очекује повец́ање цене струје на берзама у Европи због дешавања у Украјини. Мицковски је изјавио да има осец́ај да ц́е ова зима бити прилично изазовна не због температура, вец́ због ситуације која се дешава у Украјини, где је електроенергетски систем потпуно уништен, па је Украјина приморана да црпи енергију из Европе.
_626x940)
Иако је Русија изгубила доминантну позицију у извозу нафте и гаса од почетка рата у Украјини 2022. године, она је и даље највећи глобални играч у снабдевању нуклеарним горивом, са више од 40 одсто удела на светском тржишту. Русија такође има потпуни монопол на производњу напредног нуклеарног горива које ће бити неопходно за напајање наредне генерације нуклеарних реактора. За земље са реакторима руске производње ова зависност је још већа, јер руски државни нуклеарни гигант Росатом управља са 18 реактора широм Европске уније, од чега се највећи део налази у централној и источној Европи.
Председник Србије Александар Вучић, након састанка са француским председником Емануелом Макроном и потписивања меморандума, рекао је да је молио Макрона за сарадњу у области нуклеарних програма јер „Србија за десет година неће имати електричну енергију, ако не користи нуклеарну“. Додао је и да га је замолио да разговара са француским фабрикама батерија, јер ће то, како је рекао, помоћи у привлачењу инвеститора.
– Француска 70 одсто своје енергије има кроз нуклеарне реакторе, нуклеарне програме. Реч је о чистој енергији и то је за нас једини начин да обезбедимо довољно енергије – навео је Вучић.
Додао је да сви сектори у Србији расту, осим енергетског, због чега ће бити потребно много инвестиција, додајући да ће Србија за то тражити подршку и председника Француске Емануела Макрона и француске владе, како би се то урадило на најбезбеднији и најчистији начин. Услов за нуклеарку је и француски кадар на свим важним местима. Нама остају кафе кухиње и камиони, јер сматрају да нисмо за боље. И како други сектори расту, а енергетика не расте? Ваљда кад расту други сектори, онда се и висе струје троши?
– Не знам шта бих ти рекао, Мићо – тим речима је председник Србије Александар Вучић описао енергетски колапс у коме се нашла Србија после првог снега 2021.
Као проблем који је довео до тешкоћа у електроснабдевању, Вучић је навео и то што у Србији постоји 920.000 дрвених бандера, које су падале под снегом, и најавио њихову замену. Од дрвених бандера и сигурног снабдевања струјом дошли смо до нуклеарне енергије. Тема нуклеарне енергије у Србији се медијски враћа да се покаже како „ћемо сутра постати део Зелене агенде“. Занемарује се чињеница да изградња нуклеарних реактора и у много богатијим државама увек представља велики национални подухват. Реч је о пројектима који се граде деценију или две и нема чак ни политичке странке која тако дуго може остати на власти да би га довршила.
Као што је познато, Србија у највећој мери добија струју из термоелектрана, а није тајна да Европска унија, али и домаће законодавство, тражи постепено укидање постројења која раде на угаљ, јер су велики загађивачи животне средине. Обновљиви извори енергије, које у нашој земљи гради углавном приватни капитал, само су допунски, а не заменски капацитети који у потпуности могу да надоканде рад термоелектрана. Додатни проблем је што су српске термоелектране старе, нових нема, а оне које су биле предвиђене за затварање принуђене су да још увек раде. Све то јача бојазан да ће у будућности Србија бити сучена са све већим увозом струје која такође, услед економске кризе и глобалне ситуације, постаје знатно скупља на берзама.
Две српске термоелектране је већ требало затворити, али то се није десило. Реч је о Термоелектрани “Морава” у Свилајнцу, изграђеној давне 1969. године и Термоелектрани “Колубара А” за коју је било предвиђено да јој последњи дан рада буде 31. децембар 2023. године. Обе су, ипак, иако застареле и даље оперативне, и производе струју у оној мери у којој је то могуће. Званично образложење надлежних због чега оне још увек раде је да је у међувремену дошло до енергетске кризе услед рата у Украјини те да је њихов рад нужан.
FOTO: Shutterstock
Д. Љутић Директно.рс
