Због континуиране хајке против ТВ Н1 и њених новинара Југослава Ћосића и Миодрага Совиља током новембра прошле године, Славко Ћурувија фондација и 522 грађанина, који су се одазвали позиву Фондације, упутили су Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ) пријаву против ТВ Пинк због неистинитог, пристрасног и непотпуног информисања, непоштовања људских права у пружању медијских услуга, говора мржње, једностраних напада и дуготрајне кампање са циљем пристрасног извештавања о одређеним новинарима.
О пријави је одлучено на седници Савета РЕМ-а, која је одржана 28. новембра 2019. године. Међутим, записник са те седнице објављен је на сајту регулаторног тела тек јуче. Седници, којој је председавао Горан Петровић, заменик председника Савета РЕМ-а, присуствовали су и представници Телевизије Пинк. Након дискусије, једногласно је донета одлука да у овом случају „нема места покретању поступка“.
Образложења овакве одлуке, међутим, у записнику – нема.
Славко Ћурувија фондација је на ову одлуку РЕМ-а данас реаговала саопштењем у коме се, између осталог, каже:
„Доношењем одлуке да нема места покретању поступка РЕМ се још једном ставио у службу обрачуна владајуће странке и њој блиских пропагандиних гласила са политичким неистомишљеницима, па и са колегама новинарима, који од носилаца јавних функција покушавају да добију одговоре на питања о којима јавност има потребу и право да буде обавештена.“
СЋФ указује и на то да „својом одлуком РЕМ поручује да злоупотреби националних фреквенција нема граница онда када треба застрашити независне медије и новинаре, и директно се укључује у гушење малобројних преживелих информативних редакција које се труде да раде у јавном интересу“.
Ивана Стевановић, извршна директорка Фондације, каже да очекује да ће из РЕМ-а стићи образложење одлуке, која, према њеним речима, подиже праг толеранције на говор мржње и недопуштене медијске садржаје, због чега се може очекивати још горе понашање појединих телевизија.
„РЕМ се на овај начин директно ставља на страну једне телевизије блиске властима, наставља са праксом некажњивости и подржавања говора мржње“, оцењује Ивана Стевановић и подсећа да је Фондација против Миломира Марића (ТВ Хепи) поднела кривичну пријаву због вређања по националној основи професора Данијела Синанија. Пријава је одбачена, због чега је СЋФ уложила приговор.
Дискредитације новинара због постављања питања легитимна пракса
На одлуку о исходу пријаве против ТВ Пинк у вези са вређањем новинара Н1, јавност је чекала три месеца. Из Фондације су више пута покушавали да сазнају шта се дешава са пријавом. РЕМ-у је, у вези са тим поступком, послат и захтев за приступ информацијама од јавног значаја, на који из регулаторног тела нису одговорили, због чега је уложена жалба поверенику.
„Након сваке афере, државне институције пуштају да прође време у нади да ће се заборавити и да ће иницијатори одустати од те приче. Чини ми се да је ово један од тих случајева, јер не могу да схватим шта је РЕМ спречавало да до сада објави одлуку од 28. новембра“, наводи Ивана Стевановић.
И за Виду Петровић Шкеро, некадашњу председницу Врховног суда, необразлагање одлуке је проблематично. Она сматра да РЕМ може да донесе одлуку коју сматра исправном, али да је у обавези да је објасни. Према њеном мишљењу, у прилозима и спорним емисијама на ТВ Пинк, одређени закони јесу повређени, а чланови РЕМ-а су морали да образложе због чега сматрају да није било говора мржње, да није повређено достојанство личности, да нису угрожена људска права…
„РЕМ је показао потпуни недостатак поштовања јавности и обесхрабрио је грађане да покрећу било који поступак. Грађани апсолутно немају више никакву наду у институције“, оцењује Вида Петровић Шкеро.
Подсетимо, Телевизија Пинк је у новембру 2019. године, поводом пријема председника Србије на лечење на ВМА, спровела кампању у оквиру које је за погоршање председниковог здравља оптуживала Телевизију Н1, програмског директора Југослава Ћосића и новинара Миодрага Совиља, који је од председника покушао да добије одговоре на питања о умешаности оца министра Небојше Стефановића у аферу „Крушик“. Током пет дана, у јутарњем програму и информативним емисијама ТВ Пинк смењивали су се такозвани аналитичари, уредници таблоида и високи државни функционери, који су изговарали неутемељене оптужбе на рачун ТВ Н1, Совиља и Ћосића, оптужујући их за покушај убиства председника Републике и посредно позивајући на линч. Кампања је у јавности подсмешљиво названа „напад мобилним телефоном“.
Коментаришући одлуку РЕМ-а, новинар Н1 Миодраг Совиљ за Цензоловку каже да је Регулатор проценио да је објављивање приватних фотографија у сврху дискредитације новинара и освете због постављања питања сасвим легитимна пракса. Додао је да је добро што професионални новинари не користе вредности РЕМ-а као параметар у свом раду.
Без казне и моралне одговорности
Медијски линч и таргетирање новинара Н1 могли су да доведу до озбиљних последица, упозорава Ивана Стевановић. Она напомиње да се новинари те телевизије често застрашују, те да су пет дана на ТВ Пинк били изложени неутемељеним оптужбама, с намером да доведу гледаоце у заблуду да Н1, Совиљ и Ћосић раде против интереса државе и да су одговорни за здравствено стање председника.
У пријави Славко Ћурувија фондације наводи се да у емитованим разговорима и прилозима „нису поштована људска права, а новинари су излагани говору мржње у оквиру свесне и намерне кампање са циљем пристрасног извештавања о одређеним личностима и медијима“.
Наведено је да су прекршени Закон о јавном информисању и медијима, више чланова Закона о електронским медијима и Правилник о заштити људских права у области пружања медијских услуга. Фондација је затражила да РЕМ изрекне одговарајућу меру ТВ Пинк, као и да покрене прекршајни поступак пред надлежним судом.
РЕМ у неким случајевима кршења закона реагује и подноси пријаве против ТВ Пинк, ТВ Хепи, ТВ Прва, ТВ О2, али Ивана Стевановић подсећа да се ту ради искључиво о кршењу Закона о оглашавању, те сматра да су улога и овлашћења РЕМ-а много већи од мерења минутаже.
Она је позвала чланове Савета РЕМ-а да поднесу оставке и „ослободе домаћу медијску сцену да ради у јавном интересу“.
Ивана Предић Цензоловка
