Пуне три године Тијана Призренац води битку са државом да јој одобри коришћење ембриона које је замрзнула са својим супругом који је 2019. године изненада преминуо. Држава јој не дозвољава њихову употребну јер Закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи не препознаје могућност да један од партнера током процеса умре. Уместо да јој помогну да постане мајка, држава јој тражи сагласност покојног супруга. Иако се обраћала Министарству здравља са захтевом да се очигледни апсурд у Закону промени и допуни, одговор није добила. „Њему је речено да он никада неће имати потомство због агресивних хемиотерапија и зрачења. Испоставило се да може да остави свој материјал што је равно чуду, и мени је неко то чудо одузео“, рекла је Тијана у Новом дану ТВ Н1.
Тијанин супруг боловао је од рака тестиса, због чега природним путем нису могли да имају децу. Ушли су, међутим, у поступак вантелесне оплодње чији исход он нажалост није дочекао, јер је 2019. изненада преминуо.
„Имам писмено завештање са два сведока од супруга да он мени дозвољава да након његове смрти користим наше ембрионе, са тим папиром нисам урадила ништа, ја сам на прво ‘не’ наишла у Управи за биомедицину“, испричала је Тијана у Новом дану, наводећи да су јој надлежни поручивали да, због свог захтева, иде на психолошку процену или етичку комисију.
Многи мушкарци који болују од рака тестиста обраћају се, како је рекла, клиникама за вантелесну оплодњу. Неки се излече и доживе да имају потомство, што нажалост са њеним супругом није био случај. Сада у клиници има десет замрзнутих ембриона од који ниједан не може да користи, па чак ни да прене се у другу клинику,
„У ЕУ дозвољавају постхумну оплодњу, само да донесем ембрион, али ја не могу да их изнесем из земље“, рекла је Тијана.
Упитана шта би та њу емотивно значило да оствари потомство са покојним супругом, одговорила је: „Неописиво је, њему је речено да он никада неће имати потомство због агресивних хемиотерапија и зрачења. Испоставило се да може да остави свој материјал, што је равно чудо, и мени је неко то чудо одузео.“
Још само две године Тијана има шансу да постане мајка, јер још толико клиника има обавезу да чува њене ембрионе.
„Временска одредница у закону је пет година, након тога се материјал уништава. Поред тога што желим да ми се дозоли постхумна оплодња, тражим да се тај рок од пет година продужи. Ја имам право само да их уништим, немам чак ни право да их донирам“, предочила је Тијана.
Истакла је и да су земље ЕУ регулисале постхумну оплодн ју на различите начине, и да је једно од решења писмени пристанак супружника са сведоцима, на почетку поступка вантелесне оплодње.
„Мислим да је то недостатак друштвене свести, и даље гледамо на то као на нешто што је табу. То исто су били стурчни предлози – пошто сам млада да могу да се остварим као мајка на други начин. Ако узимамо кредите, и те кредите наслеђују наши наследници, зашто не могу ембрион који је пола мој да наследим, поред јасне жеље мог покојног супруга да имамо потомство“, упитала је.
Тијанин случај није једини у Србији
Додала је и да ће наставити да се бори, чак иако не успе да издејствује измене закона у наредне две године, јер жели да успостави стандард за све будуће парове који се суочавају са истим проблемом.
„Мислила сам да сам једина, и да нисам имала право да тражим измене и допуне, говорили су ми да је то више сфера научне фантастике, да је то морално питање“, казала је Тијана и додала да је у међувремену ипак наишла на људе који мају слична искуства.
Једна од њих је и жена по имену Ана чији је супруг преминуо изненада од коронавируса, током процеса вантелесне оплодње. Њен адвокат Аца Манојловић такође је био гост Новог дана.
„Наш случај датира из 2020. након смрти супруга моје клијенткиње долазимо до истог проблема. Ми смо се обратили болници у којој се чувају ембриони и покреули оставнски поступак, где смо тражили да се моја клијенткиња огласи за наследника“, навео је Манојловић.
Ана је оглашена за населдника ембриона један кроз један, али упркос томем, клиника у којој се чувају јој не дозвољава да их пребаци у другу специјалну болницу.
„Ако је искључиво право жене да одлучује о абортусу, онда и ово може да буде“, поручио је адвокат и додао како би требало изменити и Закон о наслеђивању и Породични законик, зато што се, уколико је познато ко је отац детета, поставља зкаонско питање права наслеђивања.
„Неколико закона неопходно промении због будућност, јер живот је бржи“, истакао је.
Министарка изричита да постхумна оплодња није могућа
ТВ Н1 се обратила и Министарству здравља са захтевом да нам обезбеде саговорника за ову тему, али никакав одговор на нашу молбу нисмо добили. Министарка Даница Грујучић је, међутим, у ранијим изјавама била изричита да постхумна оплодња није могућа, и да би болница, уколико би је извршила, по закону била драстично кажњена.
„Могу да разумем људе у болници, али не могу да разумем недостатак жеље да се мења закон. Такве изјаве не иду у корист будућности и решавнају проблема. Увозићемо ембрионе, а наше уништавати у стандардној процедури“, казао је Манојловић.
На питање да ли код увезеног репродуктивног материјала има везе да ли је донор живи или не, Манојловић је рекао да нема, јер ће у матичној књизи рођених стајати да је отац непознат, за разлику од постхумне асистиране оплодње где је име оца познато.
„Има доста питања, али не треба бежати од њих“, поручио је он и министарки саветовао да формира радну групу која ће у складу са искуствима других земаља, регулисати ову област.
Тијана је замолила особе које се суочавају са сличним проблемом да јој се јаве, како би заједничким снагама наставили борбу за законске измене.
Уколико имате искуство попут Тијаниног, пишите нам на webredakcija@n1info.com и ми ћемо вас спојити са њом.
