Они не обезбеђују довољно политичког плурализма, не дозвољавају могућност да се артикулишу различити погледи и ставови, да се сучељавају мишљења. Они беже од тога и нема сумње да тиме највише иду наруку актуелној власти
Радио-телевизија Србије се већ тридесет година налази у срцу политичког живота земље. Зграда телевизије у Таковској улици у Београду је у том периоду паљена и опкољавана, испред ње се протестовало, али и у њу упадало. Рута већине протестних шетњи у Београду или пролази поред или се завршава код РТС-а.
Катализатор свих тих протеста је незадовољство радом РТС-а. И док се критике односе на практично све – од квалитета серијског програма до висине награда у квизу Слагалица – кључне замерке тичу се информативног програма.
Последњи пут, представници опозиције који су организовали протесте “Србија против насиља” средином септембра су се окупили испред телевизије предајући на писарници захтев руководству. Они су тражили пропорционалну заступљеност опозиционих група у Народној скупштини у свим информативним емисијама, тако да она не буде мања од 20 одсто.
Њихово незадовољство није без основа, ако се узме податак који је недавно објавио Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ). Наиме, према њиховом мониторингу председник Србије и дефакто лидер владајуће Српске напредне странке Александар Вучић је од децембра 2022. године до 15. октобра ове, у Дневнику 2, централној информативној емисији, био 14 пута више заступљен од свих припадника опозиције заједно. У том периоду, Вучић је у Дневнку 2 провео око 10 и по сати, а представници опозиције 44 минута.
Трећина грађана верна РТС-у
Сличан или још драстичнији дисбаланс постоји и на другим телевизијама са националном фреквенцијом, међутим, два су разлога зашто је РТС најчешћа мета критика.
Први је гледаност. Према налазима Центра за истраживање јавног мњења, програма и аудиторијума РТС-а, Први програм РТС-а је девет година уназад најгледанији програм у Србији. Само у прошлој години, РТС 1 је 201 дан имао највећи дневни рејтинг, а све остале националне телевизије 164 дана. Просечно, РТС 1 је у прошлој години сваки дан гледало око 2,6 милиона људи, што посебно добија на тежини у земљи у којој се у просеку ТВ гледа више од пет сати дневно.
Други разлог због којих је РТС на удару је тај што он, заједно са Радио-телевизијом Војводине, представља јавни сервис.
Статус јавног сервиса намеће РТС-у и РТВ-у више стандарде у раду у односу на друге медије. Закон о јавним медијским севисима, осим што прокламује уређивачку независност и институционалну аутономију, обавезује јавне сервисе да остварују јавни интерес, образложен у 19 тачака. Тако су јавни сервиси, између осталог, у обавези да истинито, потпуно, непристрасно и професионално информишу грађане, да подстичу плурализам, унапређују културу јавног дијалога, без дискриминација задовољавају потребе у информисању свих делова друштва…
Да би могли да се посвете остварењу јавног интереса, законом је уређено да се јавни сервиси, осим из комерцијалних извора, финансирају и кроз таксе за медијски сервис, али и из буџета.
Јавни интерес у другом плану
Раде Вељановски, универзитетски професор и некадашњи главни уредник Радио Београда наглашава да РТС и РТВ још увек нису досегли до стандарда јавног сервиса, те да се то најбоље види на информативном програму.
“Они не обезбеђују довољно политичког плурализма, не дозвољавају могућност да се артикулишу различити погледи и ставови, да се сучељавају мишљења. Они беже од тога и нема сумње да тиме највише иду наруку актуелној власти. Чак имам осећај да они тако виде своју улогу, да сматрају да треба да раде највише за власт. Још није сазрело схватање да је то јавни сервис”, каже Вељановски.
Социолог Владимир Вулетић је до 2021. године био председник Управног одбора РТС-а. Ипак, како каже, данас ретко гледа програме јавног сервиса. Према његовим речима, РТС можда формално и испуњава критеријуме које прописује Закон о јавним медијским сервисима, али суштински не.
“Руководству телевизије су те обавезе у другом плану. Притом, ја ту не видим информативни програм као најпроблематичнији, колико жељу да се са комерцијалним телевизијама такмиче по гледаности. Том циљу се подређује уређивачка политика и све се ради да би били најгледанији. Онда добијамо то да се културни садржаји рециклирају, а сва средства иду на снимање серија. Ја сам незадовољан оним што РТС ради, али моја визија је поражена и ја сад само могу да причам. У сваком случају, видим много озбиљније и дубље проблеме од тога колико је која политичка опција заступљена”, наводи Вулетић.
Како истиче, стварна моћ одлучивања у РТС-у је у рукама генералног директора и његовог тима. Моћ Управног одбора, додаје он, престаје оног тренутка када се одреде буџетски лимити. Најмање моћи у том управљачком троуглу, наводи Вулетић, има Програмски савет.
Нема новца, нема људи
Наиме, према закону, јавни сервиси дужни су да обезбеде “учешће јавности у унапређењу радијског и телевизијског програма”. Да ли то чини на задовољавајући начин утврђује Програмски савет, петнаесточлано тело које треба да посредује између јавности и јавних сервиса.
Само у последњих пар месеци, Програмски савет је слао више сугестија Управном одбору и генералном директору. Предлагали су да се спортска редакција измести из забавне, али и изразили опште незадовољство третманом Образовно-научног програма који је на Првом програму заступљен у “недопустиво малом” проценту од 0,6 одсто. Програмски савет је такође, по допису министарке културе, изнео предлог да би РТС требало више да снима позоришне представе.
Проeлем са овим саветима је што они ни на који начин не обавезују било кога да по њима поступи.
“Најчешће добијемо одговор да или нема новца или нема простора на Првом програму”, каже Жарко Ракић, председник Програмског савета.
Он истиче да се на седницама Програмског савета налазе и надлежни уредници, те да расправа уме да буде врло жива.
“У суштини се стално вртимо на клацкалици између јавног интереса и комерцијалних вредности. Међутим, на сваку сугестију одговор уредника је да или немају људи или немају новца. И ту смо, где смо. Ситуација није претерано ружичаста, али није ни много сива”, каже Ракић напомињући да би, према његовом ставу, требало законским изменама ојачати позицију Програмског савета која је тренутно искључиво саветодавна.
Према речима Радета Вељановског, одговор није у изменама закона.
“Када сам ја пре 45 година дошао у Радио Београд, тадашњи директор ми је рекао да је радио део државног естаблишмента, као војска, полиција и државна администрација. Ехо тог става и данас провејава код оних који руководе јавним сервисом. Потребни су нови људи, професионалци који разумеју шта је јавни сервис”, закључује Вељановски.
Јавна слушања: од истраживачког новинарства до Слагалице
Осим што на седницама шаљу сугестије Управном одбору и генералном директору, међу задужењима Програмског савета РТС-а је и организовање јавних слушања, на којима грађани могу директно да изнесу своје мишљење о томе шта би на јавном сервису ваљало променити. Последње такво слушање одржано је у децембру прошле године у Краљеву, Врању и Београду. Програмски савет је тим поводом све сугестије саставио у извештај и проследио Управном одбору и директору. Између осталог, грађани су тражили прихватљивији термин за Културни дневник и посвећивање више пажње културном стваралаштву ван великих градова. Саветовано је да се размотри могућност увођења засебног спортског канала, али и критикован мањак васпитног и образовног садржаја. Грађани су приметили да РТС-у недостаје истраживачко новинарство које би расветлило актуелне теме, као и гостовања представника опозиције. Коначно, једна од сугестија односила се висину новчане награде у квиз Слагалица.
