Почетна » Срби раде највећи број сати недељно у Европи: Како је до тога дошло и да ли нам је плаћено?

Срби раде највећи број сати недељно у Европи: Како је до тога дошло и да ли нам је плаћено?

од admin
0 коментар

 

Осим у Србији више од 40 сати недељно радило се током лета 2021. и у Бугарској и Румунији, Грчкој и Пољској, док су на радним местима најмање времена провели Холанђани – 31,2 сата, у Данској, Норвешкој и Немачкој нешто мало више од 34 сати у седмици. За земље у окружењу Еуростат који је објавио ову анализу није имао податке за прошлу годину, али према последњим с краја 2020. у Црној Гори радна недеља је у просеку трајала 44 часа, а у Северној Македонији 40,7 сати.

Небојшу Атанацковића из Уније послодаваца Србије изненађује овај податак и објашњава шта је један од разлога који је могао да утиче на то.

“Да би неко имао 40 радних сати недељно он уствари треба да ради пет дана по осам сати. Свуда у свету се рачуна само оно време које је проведено на раду. Код нас ако неко ради осам сати, њему се у рад рачуна и пола сата за ручак, то код нас улази у ту статистику рада”, истиче Атанацковић.

Он каже да у Немачкој, на пример, ако имаш паузу од 45 минута, да би неко добио уписаних осам сати тог дана он мора тај дан да остане на послу 8 сати и 45 минута.

“Ако се ради више од онога што је Законом дозвољено онда овде имамо непоштовање Закона о раду”, каже Атанацковић и напомиње да код нас постоји и навика да када неко ради за дневницу ради 10 сати што је могло да утиче на ову статистику.

Потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије Душко Вуковић каже да синдикати годинама и деценијама говоре да су радници у Србији веома продуктивни и раде пуно.

“Мени је драго да ова статистика то показује, али друга ствар је што постоји једна тенденција лобија политичара и послодаваца у Србији последњих деценија да се минимизира значај и ефикасност запослених. То може да говори о томе да послодавци и политика не поштују законе ове земље када се ради о редовном, али и прековременом раду јер заиста су људи експлоатисани и раде дуже, али не значи да нису продуктивни, лењи или да неће да раде”, наглашава Вуковић.

Ова статистика, како каже, управо показује да су радници у Србији радни и вредни, али да су, с друге стране, и приморани да мимо законских прописа раде дуже.

“Свака држава поштује своје раднике и не дозвољава да раде дуже од оног што је законом прописано, знам да је тако у скандинавским земљама, био сам у Данској, петком се ради од осам, пола 9, до 12, пола један. Србија на основу свега овог показује робовласнички однос према радницима, непоштовање закона о дужини радног времена”, напомиње он.

Вуковић каже да не чуди што људи одлазе, јер ради се пуно, а цена рада је ниска. Просечна зарада се рачуна на основу оног што послодавац у месецу исплати, али ми не знамо, истиче он, шта се иза тога крије.

“Грађевински радник можда прими зараду од 60.000 или 70.000 динара, али иза тога стоји радно време не од 174 сата колико је просечно или 190, већ можда и од 270 или 300 сати месечно. Све то да би добио зараду за коју ће неко сутра да каже да је велика или да је повећање”, истиче Вуковић.

И то не важи, напомиње он, само за грађевински сектор, већ је питање и како раде запослени у друмском саобраћају, трговини, угоститељству, у путној привреди, енергетици.

“Људи раде по 10 и 12 сати да би тобоже примили неку зараду од 500, 600 или 700 евра. Имамо то да се овде не поштује Закон о раду, не поштују се правила игре, радници раде више од дозвољеног, приморани су да раде да би дошли до достојанствене зараде која може да им покрије минимум неких средстава”, каже Душко Вуковић.

Сарадник Института за упоредно право Марио Рељановић каже да није неуобичајено да грађани у Србији раде више сати недељно него у другим земљама и да је то одраз чињенице да су зараде јако ниске и да већина људи мора да ради пуно радно време да би зарадила за колико толико достојанствен живот.

“Људи гледају да раде више од једног посла или прековремено на оном који већ имају, а све више имамо и шестодневну радну недељу, где се практично увећава за осам сати прековременог, а да им то буде редовно радно време иако би сваки прековремени рад требало да буде нешто изузетно”, истиче Рељановић.

У Србији, како каже, имамо јако пуно од 500.000 до 600.000 непријављених радних сати, послодавци воде евиденције, али фактичка ситуација је често другачија од оне у тој евиденцији, јер многи ради више од оног што је уписано.

Рељановић подсећа да се у већини земаља Европе пуно радно време држи негде између 35 и 38 сати, да се негде размишља и о четвородневној радној недељи, док се код нас ради и шест дана недељно.

“Постоји законски однос да свако може да ради до 130 одсто радног времена, то су практично 52 сата недељно више на законит начин, али то се односи на више послодаваца, а не на једног. Код једног послодавца може да се ради до 40 сати недељно а још 30 одсто код другог”, напомиње Рељановић.

Послодавац евидентира радних сати недељно колико законски може да исплати, објашњава Марио Рељановић, а дешава се да су људи радили и по 60 сати и желели да буду плаћени за то. “Тако да је то врло лоше, али и једна пракса која доводи до тога да се у Србији доста ради”, напомиње Рељановић, додајући да је посебна прича о томе да ли смо за те сате које проведемо на послу продуктивнији од неких других који проведу мање на радном месту.

Љ. Буквић    Данас

Можда ти се свиди

Оставите коментар