Почетна » ПОСЛЕДИЦЕ СУШЕ Штета у домаћој пољопривреди најмање ПОЛА МИЛИЈАРДИ ЕВРА

ПОСЛЕДИЦЕ СУШЕ Штета у домаћој пољопривреди најмање ПОЛА МИЛИЈАРДИ ЕВРА

од admin
0 коментар

Умањење производње ратарских култура изазвано сушом неће утицати на прехрамбену сигурност грађана, саопштило је данас Министарство пољопривреде. Стручњаци, међутим, истовремено већ процењују да ће домаћа пољопривреда због суше претрпети штету од најмање пола милијарде евра.

– Мањи приноси сунцокрета и соје у овој сушној години биће надокнађени већим засејаним површинама, док ће мањи приноси кукуруза бити надокнађени релативно високим прелазним залихама од око 1,3 милиона тона – речено је агенцији Бета у министарству.

Како је истакнуто, тачан проценат умањења рода биће познат након што прођу тропске врућине.

Умањење принос зависиће и од распореда локалних падавина у претходном периоду, речено је у Министарству пољопривреде.

Штета пола милијарди евра

Стручњаци истовремено већ процењују да ће домаћа пољопривреда због суше претрпети штету од најмање пола милијарде евра.

Директор удружења „Жита Србије“ Вукосав Саковић казао је агенцији Бета да је суша катастрофално умањила род кукуруза, за чак 40 одсто, па ће ове године бити око 4,4 милиона тона, што је за 3,5 милиона тона мање него лане.

– Само на кукурузу штета износи 525 милиона евра које пољопривредници неће добити – рекао је он и додао да је штета и већа, јер поред осталих губе извозници, превозници и други у ланцу.

Спас за домаћи пољопривредни биланс, према његовим речима, представља рекордан прошлогодишњи род који је обезбедио прелазне залихе кукуруза од 1,2 милиона тона, што ће и уз мањи род подмирити домаће потребе, а биће га и за извоз.

Саковић је подсетио да суша није утицала на пшеницу, која је пожњевена пре тропских жега, као и да је најмање последице оставила на сунцокрет, посејан на око 200.000 хектара, који ће имати 10 одсто мањи род.

Мањи род соје скоро дупло

Према његовим речима, соја посејана на око 220.000 хектара, истовремено ће имати за 40 одсто мањи род, али ће ту штету анулирати за 25 одсто веће сетвене површине.

Саковић сматра да пољопривредници, али и држава, што пре морају да прихвате чињеницу да су климатске промене увелико погодиле Србије, због чега прилагођавање агротехничких мера и наводњавање морају да буду приоритет.

– У последњих 18 година велике суше имали смо готово сваке друге године, а најкатастрофалније биле су оне 2000, 2003, 2007. и 2012. године – подсетио је директор удружења „Жита Србије“ и казао да уколико се настави период без кише и ова година може бити упамћена као катастрофална.

 

(Beta)

Можда ти се свиди

Оставите коментар