Јесенас је на том делу пута рађен и асфалт јер је попуцао. Због тога ни до данас у овом делу није нормализован саобраћај. Слично се у клисури десило и три месеца по свечаном отварању пута за саобраћај. Највеће проблеме, међутим, није правио асфалт, већ обрушавање потпорних зидова, тако да се практично са санацијом брда није ни престајало. Радови на овом делу коридора трајаће, сматрају саговорници Данаса, дуго, а „кварови“ ће се понављати изнова јер од старта пројекат који је годинама рађен, а деценијама најављиван, није урађен како треба.
У Коридорима Србије за Данас кажу да је вршилац дужности директора Коридора Србије Александар Антић, заједно са шефом заменика пројекта, али и извођачима, обишао радове на трајној стабилизацији косина у Грделичкој клисури.
„Приликом обиласка Косине 2 констатовано је да је, услед обилних падавина и наглог топљења снега, дошло до мањег изливања воде и блата у дужини од 10-ак метара, на десном профилу аутопута, који је затворен за саобраћај од октобра 2020, због извођења радова на косини, непосредно изнад трасе аутопута“, наводи се у одговору Коридора.
Они, како кажу, константно надгледају све косине у Грделичкој клисури, на основу чега је установљено да не постоје никаква померања, нити је активирано клизиште, већ је реч само о „спирању површинског слоја материјала и отварања парапетног зидног платна у дужини од шест метара“.
„Овом приликом дошло је до мање материјалне штете, која је процењена на 100.000 динара, коју ће отклонити извођач радова у оквиру редовног одржавања градилишта, о свом трошку“, истичу у Коридорима и подсећају да је ради безбедности октобра прошле године измењен режим саобраћаја, тако што је затворен десни полупрофил аутопута, а да ће нормализација уследити након завршетка радова на косинама, непосредно изнад трасе ауто-пута, а пре почетка летње сезоне.
Проблем са радовима на Коридору постоји од старта, сматра грађевински инжењер Данијел Дашић јер је уместо мрежице брдо требало да држе масивни потпорни зидови.
„Систем стабилизације косина који је примењен, тзв. анкеровање подразумева да бушите брдо док не дођете до здраве стенске масе да би направили везу са мрежом. То вам је као када ставите мрежу за косу и укоснице које спречавају косу да се разлети. У овом случају то не може да заврши посао јер не постоји у том делу здрава стенска маса и за то постоје и документи, геолошке карте где се види да те здраве стенске масе нема“, истиче Дашић за Данас.
У случају Грделичке клисуре, напомиње он, једини начин стабилизације су масивни потпорни зидови који својом тежином спречавају брдо да крене.
„И они сада то раде, али џабе јер је потребна огромна количина материјала да се одвезе. Пројектом је предвиђена мрежица и у старту је то јефтинија варијанта, али ће на крају испасти скупља јер ће морати да се ради и једна и друга, плус санација“, каже наш саговорник.
Дашић напомиње да су од великог рушења брда почели да се раде инжењерски нормалне ствари, јер се прави галерија која ће да заштити пут и вертикалне бушотине, али да мора да се крене од почетка јер склањање велике количине материјала и стабилизација захтева такву врсту радова као што су они на отвореним рударским коповима.
„То је огроман посао и очекивао сам да ће то да се деси, јер ово није крај. Киша, снег, нагло топљење, све то утиче“, истиче Дашић.
Он даје пример Македонаца који су, како каже, задњих 30 километара пута до грчке границе урадили добро, однели су 70 до 80 пута више материјала него ми и растеретили притисак на потпорне зидове, направили класичне потпоре и њихов пут који је отприлике пуштен у исто време кад и наш, није имао оправку нити проблем са пуцањем или клизањем.
„Код нас на југу се каже што се криво направи, нико га не исправи. Све ће да нас кошта дупло више него Македонце, а исте је дужине, сличног броја тунела и мостова. Да би се радило на правилан начин треба знање, воља, искуство, памет. Грађевина да би трајала потребно је уграђивати добре материјале, а не политичаре“, наглашава Данијел Дашић.
Потпредседник Грађевинске коморе Србије Горан Родић каже да ће на том путу стално бити проблема јер је земљиште ерозивно и зато би зидови требало да се ојачају.
„Требало би да се једном уради квалитетна санација, да се ураде пројекти како треба, а не да политичари одлучују о свему. Буде овако када се то деси, када се ангажују странци који ураде део, узму паре и онда оду. Ово је тек почетак, и пруге, мостове, путеви, све је то рађено ко зна како“, истиче Родић.
Све се, како каже, сведе на интерес и политику, а грађевином су почеле да се баве фирме за које никада нисмо чули.
„Када се нешто пројектује и гради није то само цртање, већ пре тога треба све могуће испитати. Добар пројекат и добра припрема је преко 50 одсто посла, одступање у количинама могу да буду плус минус три одсто, а у цени 10 одсто. Све преко тога, ако је добар пројекат, је под знаком питања. Ако нешто кошта 100 динара, а ти га платиш 300 очигледно је да је пљачка. Е, то је нас задесило“, напомиње Горан Родић.
Радови вредни 400 милиона евра
Радови на деоници кроз Грделичку клисуру, вредни 400 милиона евра, трајали су шест година. На том делу Коридора изграђено је 36 мостова и два тунела, од којих је један, Манајле, најдужи у Србији. За пролазак кроз Грделицу возилима је по отварању пута требало 20 минута, док је за пут од Београда до Скопља потребно 3,5 сата.
Љ. Буквић Данас
