Да би се цела породица нахранила за 450 динара, чини се, потребан је магични штапић
Срби све више троше на храну!
Ову информацију објавила је Комисија за заштиту конкуренције у сарадњи са Националном алијансом за локални економски развој.
Истраживања су, како су медији пренели, показала да је свако од нас за храну и пиће у трговинама оставили просечно по 60.000 динара, што је за 20 одсто више у односу на 2014. годину.
Наиме, према истраживањима просечан рачун се не помера. И даље просечна куповина вреди тек 450 динара, а нешто вреднији просек имају Београђани са 600 динара.
Тим поводом у једном српском ланцу одлучили смо да проверимо шта је могуће купити за ту „просечну корпу“ од 450 динара.
После куповине поставља се питање – КАКО?
Јер, да би се цела породица нахранила за 450 динара, чини се, потребан је магични штапић.
Пола килограма пилећег филеа, и један бели хлеб скупа коштају управо толико.
Цена за упаковану половину килограма меса је 419 динара, а хлеб кошта 38 динара. Тако би ова корпа коштала 457 динара.
Друга корпа, нешто пунија, довољна је да се нахрани један човек – ако и он.
Литар млека, литар јогурта, 100 грама пилећих прса, хлеб (мало скупљи, за сендвиче), и две паприке и павлака напунили су корпу. Ово су цене:
– Млеко 88 динара
– Јогурт 99 динара
– Хлеб 99 динара
– Павлака 47 динара
– Пилећа прса, 100 грама 67 динара
– Паприке, два комада 47 динара
Тако смо сабирањем дошли до суме од 447 динара.
А да ли је то довољно за један дан, питање је.
О кућној хемији која би требало да буде део потрошачке корпе, нема ни говора.
У имагинарној корпи за њу нема места, или има – само за њу. Ако један дан у недељи не једете ништа имаћете довољно новца за једно велико паковање тоалет-папира.
Остале ствари, рекло би се, прави су луксуз за српску потрошачку корпу.
Тако бисте пасту за субе и фарбу за косу могли да прескочите само ако би вам тог дана стомак крчао.
Јер – како другачије?