„Тај програм ће омогућити да послодавци не избегавају запошљавање младих кадрова без искуства и за разлику од многих начина државе да нерационално троши паре, ово није расипање“, рекао је у понедељак почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић, поводом почетка примене тог програма.
Он је за Бету казао да се послодавци жале да новозапослени радници нису довољно обучени и да морају по пријему у радни однос да сносе трошкове оспособљавања за послове за које су примљени да раде.
„Тај програм ће помоћи да се послодавци пре одлуче да запосле те људе који су прошли обуку него оне који нису“, рекао је Атанацковић.
Програм државе „Моја прва плата“ за који је одвојено две милијарде динара из буџета предвиђа да се обука од девет месеци субвенционише преко плате око 10.000 младих људи, тако што ће се она дотирати за средњошколце 20.000 динара месечно, а за факултетски образоване и оне са вишом школом са 24.000 динара.
Ти млади људи до 30 година старости за које се определе послодавци да их обуче за одређене врсте послова неће заснивати одмах радни однос, али ако им после обуке буду потребни могу да их приме у радни однос.
Школски систем некада обезбеђивао више праксе
Атанацковић је рекао да је програм „Моја прва плата“ последица, између осталог, и лошег школског система кога треба усавршавати.
„Раније је школски систем обезбеђивао више праксе, иако није био за похвалу јер је исцепкао занимања на уске специјализације за само једну врсте посла“, рекао је Атанацковић.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић рекао је да субвенционисање запошљавања није сасвим нови програм јер је сличан постојао у социјалистичкој Југославији као обавеза пријема приправника на обуку и већина их је после одрађеног приправничког стажа примана у радни однос.
„Држава сада даје шансу младим људима који су завршили школовање да се обуче и својим способностима наметну послодавцима да их приме у радни однос“, рекао је Савић.
Додао је да с обзиром на то да је на тржишту рада доста незапослених и да је велика понуда радне снаге да није искључено да неки послодавци неће искористити „јефтину“ радну снагу и могућност да после обуке не приме радника у радни однос.
Савић је оценио да већина факултета, а међу њима и Економски факултет, имају добру сарадњу са привредом и да се добри студенти углавном запосле после дипломирања јер обављају праксу у привреди, али и у Народној банци Србије, а да је проблем са мајсторским занимањима јер они немају потребну праксу.
„Моја прва плата“ – друго паковање дуалног образовања
Потпредседник Већа Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић оценио је да ће програм „Моја прва плата“ ићи на руку послодавцима да јефтино искористе радну снагу.
„До пре годину дана промовисано је да се стручно оспособљавање обавља кроз школски систем, а овај програм је то исто, само друго паковање“, рекао је Михајловић.
Додао је да је школски систем у Србији застарео и да га треба реформисати јер многа занимања већ не постоје, а настају нова посебно у сектору информатике.
Михајловић је рекао да у новом програму „не види искорак у запошљавању“ и да не верује да је то шанса за запошљавање младих људи који су завршили школовање.
