За једну годину застаревају обавезе за комуналије, укључујући и телефон и кабловску телевизију, али и казне за паркинг које издаје Паркинг сервис. За пет година застаревају обавезе за све врсте пореза, док је општи рок застарелости, по Закону о облигационим односима – десет година. Он се примењује ако законом није одређен неки други рок застарелости.
За сва застарела потраживања важи правило – ако се плати макар један динар, то аутоматски значи да је потрошач признао цео дуг и мораће да га плати. То је дефинисано Законом о облигационим односима где се наводи да се застаревање прекида када дужник призна дуг.
„Признање дуга може се учинити не само изјавом повериоцу, него и на посредан начин, као што су давање отплате, плаћање камате, давање обезбеђења“, појашњава се у члану 387 овог закона.
Једна година
За годину дана застаревају све обавезе које доспевају у месечним ануитетима, а односе се на трошкове домаћинства. То су рачуни за телефон, воду, електричну енергију, гас, даљинско грејање, изношење смећа, али и за димничарске услуге, који се потрошачима често наплаћују кроз систем обједињене наплате као што је Инфостан у Београду, Информатика у Новом Саду, затим рачуни за услуге фиксне и мобилне телефоније, кабловских телевизија…
Према Закону о облигационим односима, за годину дана застаревају и обавезе по основу претплате на повремене публикације, рачунајући од истека времена за које је публикација наручена.
„Ако поверилац 1. марта 2022. године пусти предлог за извршење за дуг по рачуну за, на пример Инфостан, за јануар 2021. године – то је застарело, јер је прошло годину дана“ објашњава за Светлана Павловић.
Како објашњава, уколико дужник од извршитеља добије решење о извршењу оваквог дуга, он треба да изјави приговор застарелости, када долази до обустављања поступка извршења. Тај принцип, каже, важи за све овакве рачуне.
Према Закону о облигационим односима, све комуналне услуге које пружају комунална и јавна предузећа застаревају у року од једне године од момента доспелости (рока у коме обавезе треба да се плате).
Три године
Три године је рок у којем застаревају обавезе по основу закупнине – било да се плаћа повремено, било у једном укупном износу.
Такође, овај рок важи и за дугове по основу уговора о осигурању, а према осигуравајућим друштвима.
Пет година за порез
Дуг за порез застарева за пет година.
Овај рок од пет година почиње да тече од 1. јануара наредне године од оне у којој је настала пореска обавеза.
То је предвиђено Законом о пореском поступку и пореској администрацији.
„Након истека тог рока од пет година, наступа застарелост наплате пореске обавезе, што за грађане који су порески обавезници заправо значи да немају законску обавезу да плате утврђени износ пореза. У том случају би најбоље било да се грађани писменим путем обрате Пореској управи и истакну застарелост предметног потразивања“, објашњава адвокат Светлана Павловић.
За разлику од обавеза по основу комуналних услуга, где принудну наплату раде јавни извршитељи, пореске обавезе још нису „пале“ у њихову надлежност – принудном наплатом пореских дугова бави се искључиво Пореска управа.
Међутим, кровни закон који регулише поступања порезника предвиђа и да се застарелост прекида сваком радњом Пореске управе предузетом против пореског дужника у циљу утврђивања и наплате пореза. То, практично, значи да би уручивањем опомене за неплаћени порез наступио прекид застарелост.
„После прекида застарелост почиње тећи изнова, а време које је протекло пре прекида не рачуна се у рок за застарелост“, предвиђа закон.
Кад позову агенције за наплату потраживања
Мобилни оператори најчешће користе услуге специјализованих агенција за наплату потраживања.
Удружења за заштиту потрошача указују да треба разликовати две ситуације.
Једна је када неко комунално предузеће прода потраживање од грађанина агенцији, за мање пара него што вреди, па потом та агенција зове потрошача и тражи наплату целокупног дуга с каматом. Овде је углавном реч о застарелим потраживањима које дужници не морају да плате.
Друга ситуација је када овакве агенције, у име и за рачун самог предузећа, позивају дужнике тражећи да намире свој дуг.
Младен Алфировић, правни саветник Националне организације потрошача Србије, за портал Н1 истиче да је законом забрањено да треће лице зове потрошача, уколико он за то није дао дозволу.
Закон о заштити потрошача сматра неправичном уговорном одредбом давање овлашћења трговцу да пренесе своје уговорне обавезе на треће лице без сагласности потрошача.
“Ту могућност, међутим, предузећа (повериоци) у старту ставе у своје уговоре које склапају са потрошачем, тако да то не представља непоштену пословну праксу”, каже Алфировић за портал Н1.
Најчешће мобилни оператори и телекомуникационе компаније ангажују овакве агенције да се, у њихово име, баве наплатом потраживања.
Алфировић указује да нису чести случајеви да агенције, у ситуацији када од неког комуналног предузећа откупе дуг грађана, ангажују извршитеље за принудну наплату.
“Нисмо имали таквих сазнања од потрошача. Ове агенције углавном свакодневно зову потрошаче телефоном и захтевају да плате”, указује саговорник портала Н1.
Још један „ако прође-прође“ случај
Као што је портал Н1 већ писао, недавно се више потрошача жалило овом удружењу истичући да су их контактирале поједине адвокатске канцеларије из Новог Сада и слале им поднеске с позивом да плате дуговања за телекомуникационе услуге, стара више од годину дана.
Образложење је било да потраживања за интернет, услуге мобилне телефоније и пакете услуга не застаревају за годину дана већ истиче да ту важи општи рок од 10 година и да су то “неименовани уговори” који се не могу оквалификовати као “потраживање поште, телеграфа и телефона за употребу телефона и поштанских преградака“ као што то предвиђа Закон о облигационим односима.
Алфировић, међутим, понавља да потрошачи не узимају за озбиљно оваква правна тумачења која им ових дана стижу са адреса “познатих” адвокатских канцеларија, јер су, каже, јасни и закон, и судска пракса и став Врховног касационог суда – обавезе по основу телекомуникационих услуга пружених грађанима грађанима, које доспевају у једнаким месечним интервалима – застаревају за једну годину.
Даниела Илић Красић Н1
