Гулан наводи да је народу увек скупо, и биће му скупо, подсећајући да је откупна цена сунцокрета која је прошле године плаћана сељацима била 38 динара по килограму, а данашњи берзански извештај показује да је цена достигла 65 и 45 динара по килограму.
„Према томе, мора уље да поскупи. Оно ће поскупљивати све док народ буде имао паре да плаћа“, рекао је Гулан за РТС.
Према речима агроекономског аналитичара Војислава Станковића, поскупљење није оправдано и посреди је психогени фактор услед чега „мешетаре сами трговци“ у намери да покрију губитке настале због локдауна и пандемије.
Станковић указује да је потребо стабилизовати тржиште, а да су држави од тржишних инструмената на располагању једино Робне резерве, где постоје значајне количине уља, али, сматра, са државном интервенцијом би требало сачекати „да се види ово треће поскупљење које се најављује“.
У Министарства трговине, туризма и телекомуникација истичу да је поскупљење уља последица дешавања на светском берзанском тржишту.
„Цене већине житарица и уљарица на светским берзама бележе максимуме, упркос добром роду. Малопродајне цене сунцокретовог уља у Србији, након последњег поскупљења, су између 165 и 220 динара. Један од начина за њихово снижавање је привремена суспензија царина на увоз сунцокретовог уља како би се омогућила већа конкуренција, али је питање да ли би та мера дала резултат, с обзиром на то да су цене у региону на истом или вишем нивоу у односу на Србију“.
Ове године је сунцокрет засејан на 220 хиљада хектара, принос је због изразите суше за око 30 одсто мањи у односу на прошлу годину, а ове јесени сетва је скупља за петину у односу на лани, чиме се објашњава раст цена у малопродаји.
Према подацима Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду, саопштеним у септембру, храна је за годину дана поскупела око 32 одсто, делом због ковида, делом због веће тражње, а делимично због скупљег превоза. Уз то, на берзама је дошло до енормног раста цене жита, што се већ прелива на цену готових производа.
