Србија је у мају ове године имала највећи месечни спољнотрговински дефицит од 1,141 милијарду евра, навели су стручњаци, у данас објављеном месечнику Макроекономске анализе и трендови (МАТ).
Смањио се и степен покривености увоза извозом, са просечно 76 одсто у 2021. на 73 одсто у јануару ове године и на просечно 68 одсто у периоду фебруар-мај.
„Спољнотрговински дефицит који је у 2021. години износио у просеку 582 милиона евра месечно, током последња три месеца није пао испод милијарду евра, а у мају ове године је остварен и апсолутно највећи месечни дефицит у износу од 1,141 милијарду евра“, наведено је у МАТ-у.
Најбрже расте тренд увоза енергије који је у мају 2022. достигао скоро троструку вредност изнад просека претходне године, а следе трендови увоза интермедијарних производа (33 одсто), капиталних производа (26) те трајних и нетрајних производа за широку потрошњу (по 16 одсто).
Повећање вредности извоза за првих пет месеци ове године лоцирано је, пре свега, на повећање вредности извоза руда метала (610 милиона евра), на производњу основних метала (328), прехрамбену индустрију (242), хемијску индустрију (248), индустрију гуме и пластике (156), кокса и деривата нафте (152), електричне опреме (128), непоменутих машина и опреме (104), производњу папира (93 милиона евра).
„Извоз из Србије је за пет месеци ове године медјугодишње повећан за 30,3 одсто, а увоз за 47,8 одсто. Главна експлозија увоза десила се у прва два месеца ове године, у којима је међугодишњи пораст изнео 52 одсто. У мају поново долази до скока раста увоза на 55 одсто“, навели су стручњаци МАТ-а.
Индустријска производња је у Србији у мају медјугодишње повећана 8,7 одсто, највише захваљујући сектору рударства чија је производња повећана 28,1 одсто, а у периоду јануар-мај 39,1 одсто,
„Носилац овог пораста је експлоатација руда метала, која је у петомесечном периоду међугодишње утростручена, а у самом мају је пораст изнео 71 одсто“, наведено је у анализи.
Додаје се да је порасту значајно допринео и пораст производње прерадјивачке индустрије који је у мају изнео 11,2 одсто и подигао пораст у петомесечном периоду на 4,8 одсто.
У сектору електропривреде и у мају је, како је наведено, забележен замашан међугодишњи пад од 12,5 одсто, тако да кумулатвни пад за пет месеци износи 16,1 одсто.
Производња за снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација у мају је међугодишње пала на 12,5 одсто, а прерадјивачка индустрија је у том месецу порасла за 11,2 одсто.
Србија је имала већу међугодишњу инфлацију од просека Европске уније и у априлу и у мају 2022., али је међугодишња инфлација у једанаест њених чланица у априлу и у дванаест у мају 2022. била већа него у Србији.
У априлу и мају 2022. медјугодишња инфлација је у Србији износила 9,5 и 10,1 одсто а у ЕУ 8,1 и 8,8 одсто.
У мају су већу инфлацију од Србије имале Холандија (10,2 одсто), Грчка (10,5), Хрватска (10,7), Мађарска (10,8), Словачка (11,8), Румунија (12,4), Пољска (12,8), Бугарска (13,4), Чешка (15,2), Летонија (16,8), Литванија (18,5) и Естонија (20,1 одсто).
