Цене, малтене свега што можете да замислите или што вам обликује свакодневицу, отишле су у небеса.
Наравно, просечне потрошаче највише погађа скок цена хране, горива, електричне енергије, и осталих рачуна за домаћинство, али су на врху листе приоритета и разне друге ствари: угоститељске и остале услуге, одећа/обућа, козметика.
Јавила нам се читатељка из Београда, К. В. (32), која је, како каже, „остала затечена због поскупљења Дове дезодоранса“.
– Кренула сам у продавницу, питала укућане да ли нешто треба, а муж ме је замолио да му купим мушки Дове дезодоранс. Кући сам се, ипак, вратила без њега, иако сам га пронашла на рафу. Сада кошта 650 динара! До скоро смо га плаћали око 300 динара у регуларним прехрамбеним радњама у граду – каже нам К. В. и додаје да је баш у моменту куповине била на телефонској вези с другарицом из Немачке.
- Она живи у Манхајму. У том тренутку је шетала с дететом по граду и замолила сам је да сврати у неку продавницу, прву на коју наиђе, само да ми провери цену Дове дезодоранса код њих. Додуше, она је пронашла женски, али свеједно, цене су исте/сличне. Код њих је цена женског Дове дезодоранса 1,85 евра, дакле, мало више од 200 динара! То није нормално – прича нам ова Београђанка која је жељени артикал касније купила на другом месту, по нижој цени.
Цене козметике, можда, нису оно о чему се нашироко бруји, будући да се грађани најпре жале на поскупљење хране и горива, али су овакве разлике и распони свакако приметни и осетни.
Додуше, ситуација није критична само на Балкану, већ и у готово свим светским државама. Европа се сусреће с малтене највећом инфлацијом икад, па опет, бројне цене – рецимо у Немачкој – ипак остају на оптималном нивоу у односу на просечна примања у земљи.
Према актуелним подацима (до јула), минимална сатница у Немачкој у 2022. износи 10,45 евра. У 2021. просечна нето плата на месечном нивоу била је 2.500 евра; у Француској – 2.350 евра, а у Холандији 2.800 евра.
У свом новом извештају, Програм УН за развој (УНДП) упозорава на ескалацију глобалне кризе која би, услед раста трошкова живота, могла да „гурне“ у екстремно сиромаштво још 71 милион људи на планети.