Од данас свако ко отвори текући рачун у банци, добиће „дину“ као основну картицу, док ће остале картице „виса“ и „мастер“ бити допунске, и банка ће моћи да их изда само на захтев клијента. Ова новина односиће се на све грађане, а за оне који имају картице, примењиваће се када истекне њихов рок коришћења. Без обзира на ове новитете, грађани могу да користе за плаћања све картице које имају.
Иако ће банке бити у обавези да свима издају „динакартицу“, на клијенту је да ли ће да је користи за плаћања или не. Она ће се водити као основна картица, док ће допунске бити „виса“ и „мастеркард“ и њих ће банка искључиво на захтев клијента да одобрава. Највећу корист од масовније употребе „дине“ имаће трговци, и то мали који су избегавали да прихватају картице због високих трошкова.
Очекивања су да ће мали трговци и занатске радње највише добити масовнијом употребом домаће картице, јер су њени трошкови драстично мањи од употребе картица међународних картичарских система. Да је тако јасно показује рачуница. У просеку, уколико се плаћа „дином“ трошак је 2,16 динара, „визом“ осам динара, а „мастеркардом“ 12,2 динара.
И ван Србије
Употреба „дине“ могућа је ван граница Србије на мрежама Дисцовер, ДинерСЦлуб Интернатионал и Пулс. У току је реализација сарадње Народне банке Србије са највећим картичним системом на свету Цхина Унион Паy, а што ће грађанима омогућити да користе картицу масовније у иностранству. Овај систем састоји се од преко 41 милион трговачких локација (10 милиона онлајн трговаца) и 2,1 милион банкомата у 160 држава широм света. Иначе, од свих плаћања која се обављају картицама чак 97 одсто је она која су у Србији, а три одсто у иностранству.
Шта се може „дином“
Домаћом платном картица може да се користи за плаћање у земљи и иностранству, затим уза онлајн плаћања у Србији и на порталу Е-управе. Такође, са њом је могуће плаћање пореза и других обавеза према држави без провизије, а у појединим трговинама „дином“ је могућа куповина на рате без камате, а што је сада масовнији случај са „мастеркардом“ и „висом“.
Само три одсто плаћања картицом у иностранству
У Србији чак 97 одсто укупних трансакција картицама обавља се за плаћања у земљи, док само три одсто у иностранству. Међутим за чак 87 одсто тих трансакција целокупна обрада обавља се у платним системима ван наше државе, а да наше надлежне институције немају никакав надзор у њихов рад. То ће се променити ступањем на снагу Закона о међубанкарским накнадама, којим ће се смањити међубанкарске накнаде, масовније коришћење домаће „дина“ картице, за коју се обрада, нотирање и поравњање свих трансакција обавља у платном систему у земљи.
Дебитне картице највише за куповину хране, горива и одеће
Према резултатима најновијег годишњем Мастериндекс истраживања, дебитна картица је незаобилазна у новчанику 95 процената корисника картица у Србији. Готово половина испитаника поседује кредитну картицу, док 11 процената њих поседује припејд картицу. У поређењу са прошлом годином, број људи који користе картице макар једном недељно порастао је са 76 одсто на 83 одсто. Мастериндекс показује да се дебитне картице најчешће користе за куповину хране (74 одсто), горива (35 одсто) и одеће (33 одсто), док се кредитни производи, који су практичан начин да се дође до додатних средстава или осигура плаћање на рате, најчешће користе за куповину намештаја и беле технике (62 одсто), одеће (52 одсто) и хране (32 одсто). Још један добар индикатор безготовинског развоја је чињеница да се употреба картица на банкоматима додатно смањила: за шест одсто за дебитне, а 13 одсто за кредитне картице.
Данијела Нишавић Блиц
